Пореске преваре у САД: Губици се мере стотинама милијарди долара

Сједињене Америчке Државе могле би годишње да губе између 116 и 304 милијарде долара због пореских превара, показује нова процена Канцеларије за одговорност владе (GAO). Тај распон отвара питање колико државу коштају приходи које не успева да наплати док покушава да смањи буџетски дефицит.

Извештај, објављен 25. септембра, заснива се на подацима и информацијама из периода од 2018. до 2024. године. Процењени губици одговарали би приближно два до шест одсто укупних федералних пореских обавеза када се упореде са њиховим износом за 2022. годину. пише Бизнис стандард.

Како пише Блумберг, чији је текст пренео Business Standard, америчка Пореска служба (IRS) оспорава део методологије. Њен извршни директор Френк Бизигнано сматра да су истраживачи прешироко одредили превару и обухватили поступке који могу представљати друге облике непоштовања пореских прописа.

Добијени распон зато треба читати као процену размера скривеног проблема. Он није збир правоснажно утврђених превара, нити показује колико би новца држава могла одмах да врати у буџет.

Подаци обухватају године пре почетка другог председничког мандата Доналда Трампа. Сам извештај није утврдио везу између финансирања пореске службе и њене способности да открива преваре, па његове резултате не треба представљати као меру последица најновијих резова.

Није сваки ненаплаћени порез превара

За разумевање ових бројки неопходно је раздвојити пореску превару од ширег пореског јаза. Порески јаз представља разлику између стварне пореске обавезе и износа који је плаћен на време.

Он обухвата неподношење пријаве, пријављивање мање обавезе од стварне и неплаћање пореза који је већ пријављен. Сам податак да новац није уплаћен не објашњава да ли је разлог намерно прикривање, грешка или кашњење.

За пореску 2022. годину IRS је пројектовао бруто порески јаз од 696 милијарди долара. Очекивана накнадна плаћања и наплата кроз контролу износили су 90 милијарди, па је нето јаз процењен на 606 милијарди долара.

Те бројке не треба сабирати са новом проценом превара, јер се мере преклапају и описују различите аспекте неплаћања пореза. Порески јаз је шира категорија, док се нови извештај бави губицима повезаним са преварним поступањем.

ФОТО: AP Photo/Gabriela Passos

Посебну категорију чини законито смањивање обавезе коришћењем дозвољених одбитака и олакшица. Оно се разликује од незаконитог прикривања прихода или достављања лажних података, чак и када и једно и друго резултира мањом уплатом држави.

Када штедња умањује приходе

Трошкови пореске службе имају специфичну улогу у буџету: њен рад истовремено ствара расходе и омогућава наплату прихода. Зато смањење средстава за контролу не мора да донесе једнако смањење дефицита.

У извештају генералног инспектора Министарства финансија за пореску администрацију наведена је процена Конгресне буџетске канцеларије о укидању додатних 11,7 милијарди долара за оперативну подршку IRS-у. Према тој рачуници, мање средстава довело би до мањег обима контроле и смањења прихода за 38,6 милијарди долара у периоду 2026–2035.

Реч је о пројекцији будућих ефеката, а не о већ забележеном губитку. Ипак, она показује зашто процена уштеде мора да обухвати обе стране буџета: колико се мање троши и колико се мање наплаћује.

ФОТО: CHAILUK CHALATHAI/Shutterstock

Буџетска канцеларија у својим анализама узима у обзир и избор активности које би биле укинуте. Полази од претпоставке да би служба најпре смањивала послове са најнижим очекиваним повраћајем, док би дубљи резови захватили и контроле које доносе више прихода.

То значи да ефекат сваког додатног долара смањења није нужно исти. Важни су обим резова, време њихове примене и врста послова које пореска администрација више не би могла да обавља.

Боља контрола захтева јасан план

GAO је препоручио да IRS развије и документује стратегију борбе против превара и одреди организациону јединицу која ће координисати те активности. Пореска служба се делимично сагласила са обе препоруке.

Смисао таквог приступа је да се мере превенције, откривања и поступања после преваре повежу у целину. Процена губитака може да помогне при одлучивању где усмерити ограничена средства и како упоредити трошкове нових контрола са очекиваним користима.

За буџетску расправу остаје кључно да се не мешају укупан обим проблема и износ који је реално наплатив. Чак ни горња граница процењених губитака не представља гарантован приход који би аутоматски постао доступан повећањем броја инспектора.

Питање зато обухвата и организацију рада, квалитет података и резултате конкретних контрола. Одговор на то колико држава треба да троши на наплату пореза зависи и од тога колико јој недовољна или лоше усмерена контрола односи.