Неопходно је вратити дијалог у институције

У свакој уређеној земљи је природно да се одазовете позиву институције председника државе. Нажалост, живимо у атмосфери где стално мора да се објашњава зашто неко иде на разговор са неким другим

Након најаве новог циклуса консултација на политичком врху, Српски покрет обнове (СПО) потврдио је приврженост институционалном дијалогу као једином путу ка стабилизацији друштвених прилика. Одлазак делегације СПО у Председништво Србије на разговор са председником Србије изазвао је различите реакције на политичкој сцени, али за председника ове странке, Александра Цветковића, дилеме нема – разговор нема алтернативу уколико се жели избећи продубљивање кризе и преливање тензија на улицу.

У интервјуу за Српски недељник Компас, Цветковић сумира утиске са састанка са председником Вучићем и износи ставове странке о кључним државним питањима – од евроинтеграција и реформе изборног система до процене снаге опозиционог блока у сусрет предстојећим ванредним парламентарним изборима.

Зашто сте се одлучили да идете на консултације са председником Вучићем?

Позвани смо, а у свакој уређеној земљи је природно да се одазовете позиву институције председника државе. Нажалост, живимо у атмосфери где стално мора да се објашњава зашто неко иде на разговор са неким другим. Можете имати политичке разлике, слагати се или не, али дијалог не би смео да буде упитан. СПО још од фебруара прошле године позива на дијалог свих политичких чинилаца, јер сматрамо да политички актери морају преузети одговорност за стање у друштву. Апсурдно је да морамо да правдамо сам чин разговора у тренутку када нам је комуникација најпотребнија.

О чему сте разговарали на састанку у Председништву Србије?

Теме су биле дефинисане тренутним околностима. Разговарало се о захтеву дела грађана и опозиције за одржавање ванредних парламентарних избора, али и о ширем контексту, односу према Европској унији и геостратешком положају Србије. Ми смо изнели наше јасне ставове по тим питањима.

Апсурдно је да морамо да правдамо сам чин разговора у тренутку када нам је комуникација најпотребнија

Такође, искористили смо прилику да предложимо увођење посебног парламентарног ТВ канала, по угледу на праксе у Италији или Француској. Сматрамо да би то био простор где би се све политичке опције могле чути на пристојан начин, што би допринело стабилизацији политичког система и било од користи свим грађанима који желе да чују аргументовану расправу уместо буке.

Какво је ваше мишљење о странкама које су до сада одбиле тај разговор, а неке су чак и игнорисале Вучићев позив на дијалог?

Свако бира свој начин политичког деловања и сноси одговорност за такве одлуке. Немам намеру да то претерано коментаришем, јер свака организација има своју логику и стратегију. Ми смо одабрали пут институционалног дијалога, док други бирају другачије. Морамо се као друштво навићи на већу дозу толеранције, како у самом политичком приступу, тако и у оцењивању поступака других актера. Не мислим да је било ко ту апсолутно у праву или у криву, једноставно, свако бира пут за који верује да је исправан у датом тренутку.

ФОТО: TANJUG/ JADRANKA ILIĆ

Након консултација сте изјавили да се разговор мора дешавати како не би долазило до немилих сцена. На шта конкретно мислите?

Мислим на све оно што нам се дешава у последње две године. Политичка арена се у великој мери преселила на улицу, што са собом носи провокације и реакције које нису пријатне. Сведоци смо тога да је улица често замењивала парламент, чиме се борба идеја обезвређује. Под „немилим сценама“ мислим на све оно што не доликује нормалној, европској земљи у 21. веку. Докле год нема нормалног разговора унутар институција, постоји ризик од уличних сукоба и тензија. Систем спојених судова јасно показује да недостатак дијалога увек води ка заоштравању односа које нико не жели.

Део разговора био је посвећен и путу Србије ка ЕУ. Какав је став СПО по том питању?

Наш став је од оснивања странке кристално јасан, ми желимо да будемо део европске породице народа. Не желимо да Србија буде на „менију“, већ да седи за столом где се доносе одлуке. Циљ нам је да европску правну и политичку праксу унесемо у нашу земљу. За нас „Србија у Европи и Европа у Србији“ није само предизборна крилатица, већ суштинска визија о томе како грађани треба да живе. То подразумева поштовање закона, институција и стандарда који важе у уређеним друштвима, и од тог пута СПО никада неће одустати.

Шта мислите о актуелној политичкој атмосфери код нас?

Атмосфера је таква да су ванредни избори постали тема управо због превелике конфронтације страна. Постоји очигледна друштвена тензија коју нешто мора да разреши. Избори јесу решење, али СПО сматра да је уз њих нужно реформисати и саму државу. Потребна нам је децентрализација власти и промена изборног система. Тренутни модел је довео до засићења, грађани се осећају неадекватно представљеним, јер посланици често немају никакву везу са базом из које долазе. Појава разних група грађана и покрета, попут студентског, јасан је вапај за поштовањем закона и институција. Грађани желе да се њихов глас заиста чује у парламенту.

ФОТО: Лука Копривица

Тачног датума још нема, али према ставу СПО, када би било најбоље да се ти избори одрже?

Можда је било боље да су се одржали раније, чим је криза почела, како би се тензије лакше амортизовале. Сада је потребно добро проценити шта је практично и шта заиста доноси смирење. Странке обично јуре рејтинге и прилагођавају се ономе што је популарно, али ми сматрамо да се мора гледати шира слика и државни интерес.

Потребан нам је простор где ће се све политичке опције чути на пристојан начин

Треба одредити датум који ће омогућити фер услове и који ће бити резултат договора, а не само једностране процене. Најважније је да избори буду корак ка стабилизацији друштва, а не узрок нових подела.

Видите ли опозицију уједињену на изборима у једном блоку или је идеал јединствене наступа са те стране у овом моменту немогућ?

Искрено говорећи, мислим да је то у овом тренутку тешко изводљиво. Изјаве лидера опозиције не иду у правцу јединствене листе. Такође, постоји питање односа са студентским покретом – да ли странке желе да му се придруже или да остану потпуно аутономне. Вероватније је да ћемо имати више колона које су идеолошки сродне. Ми смо у странци, током деведесетих, стално радили на обједињавању опозиције. Некада је то давало резултате, али најчешће нисмо успевали да окупимо баш све. Чини ми се да је и данашња ситуација на политичком пољу веома слична тој из прошлости.

Постоје ли странке са којима бисте разговарали о евентуалној коалицији пре изласка на изборе?

Лично бих највише волео да се странке удружују на основу програмских сличности. То би вратило стварну борбу идеја у наш систем и омогућило својеврсни „ресет“. Што се тиче Српског покрета обнове, ми ћемо о коалицијама одлучивати на страначким органима када за то дође време. За сада таквих формалних разговора није било. Фокусирани смо на то да се чују наши ставови о реформама које сматрамо кључним, а о партнерствима ћемо разговарати тек када се изборни процес и званично отвори.