Немачка у свом новом оделу

Убедљива победа АфД-а у Саксонији-Анхалт уздрмала је немачку политичку сцену, отворила питање „политичког зида“ према овој странци и подстакла страхове да би њен раст могао да се прелије на остатак Европе

Годинама традиционалне политичке странке у Немачкој нису успевале да препознају размере незадовољства које се гомилало, посебно међу грађанима на истоку државе. Док су економска стагнација, инфлација и миграциона политика постајали кључни извори фрустрације, владајуће партије су се фокусирале на политичку изолацију Алтернативе за Немачку (АфД), односно такозвани политички зид, тврдећи да је реч о пролазном тренду и да је крвна слика политичког живота другачија него што јесте.

Међутим, после избора у Саксонији-Анхалт више није могуће претварати се да проблем не постоји. Цар је го. Скоро половина бирача у овој покрајини дала је глас странци чији покрајински огранак немачка служба за заштиту уставног поретка званично класификује као „десничарско екстремистичку“.

ИЗБОРНА МАТЕМАТИКА

Према прелиминарним резултатима, на изборима на којима је излазност достигла 77,8 одсто, највише још од уједињења Немачке у Саксонији-Анхалт, АфД је освојио 43,8 одсто гласова. То је не само најбољи резултат који је једна странка остварила на покрајинским изборима у Немачкој у последњих 10 година, већ и скоро двоструко више од онога колико је Алтернатива за Немачку освојила 2021. године.

Ова странка је иза себе оставила Хришћанско-демократску унију (ЦДУ) која је освојила 17,2 одсто гласова, док је на трећем месту Левица са 8,6 одсто. Зелени су освојили 8,9 док је Савез Сара Вагенкнехт (BSW) освојио 5,3 одсто гласова.

„То је убедљив успех који показује снажну потребу за променама, безбедношћу и радним местима. Страх? Терор? Опасност? Не, то се зове демократија. Другачија Европа је могућа“, написао је Матео Салвини на платформи Икс

Међутим, посао за АфД није готов иако су једном ногом ближи успостављању власти у покрајини која има нешто више од два милиона становника. Алтернатива за Немачку, у тренутку писања текста, поседује 39 од 83 места у покрајинском парламенту, што значи да јој је апсолутна већина измакла за свега три мандата. Дакле следе тешки преговори који ће пре свега бити тест за „политички зид“ којим је АфД годинама био изолован.

Улрих Зигмунд лидер АфД-а у овој покрајини рекао је, након што су прелиминарни резултати саопштени, да је резултат „сензационалан“ и додао да је његова странка добила мандат да влада.

То је чињеница коју нико не може да оспори, чак и ако остале странке покушају математички да блокирају његову странку.

МОГУЋИ СЦЕНАРИЈИ

Да ли ће Немачка, први пут од Другог светског рата, добити покрајинску владу предвођену крајњом десницом зависиће од неколико могућих сценарија.

Један од сценарија који се помиње јесте могућност да лево-популистички BSW пружи подршку АфД-у. Странка би која би, према тренутном стању, требало да освоји око пет посланичких места заузима оштар став према миграцији и подржава увоз руског гаса, што је блиско политичком програму Алтернативе за Немачку.

Зигмунд је рекао да су разговори са другим странкама започети још у недељу увече.

„Најпре ћемо се обратити свима, обавићемо консултације, а онда ћемо видети да ли постоје појединачне посланичке групе или посланици који би били спремни да нам помогну“, изјавио је. Он је такође рекао да не жели да прави компромисе када је реч о политичким циљевима што само по себи у игру увлачи и могућност нових избора уколико дође до застоја у формирању власти.

„Ако буде потребно, једноставно ће бити нових избора, а онда бисмо добили 50 или 55 одсто“, рекао је Зигмунд.

Наравно, кроз маглу се назире још једна опција, која је мало вероватна, а то је компликована коалициона мањинска влада коју би предводио ЦДУ.

ФОТО: ddp/dts Nachrichtenagentur via Reuters Connect

ЈАСАН СИГНАЛ ЦЕЛОЈ НЕМАЧКОЈ

Иако АфД није успео да се дочепа апсолутне већине, мала је вероватноћа да ова странка неће формирати власт у Саксонији-Анхалт. Којем ћемо сценарију присуствовати и како ће се ово политичко клупко одмотати, то ћемо тек видети, али оно што је сигурно јесте да Немачка проживљава једну врсту политичког шока, односно како је Улрих Зигмунд рекао, „самоуверен сигнал“.

„Ово није само ствар Саксоније-Анхалт. Ово је сигнал за целу Немачку, самоуверен сигнал“, рекао је недавно потенцијално будући премијер покрајине.

Поменути сигнал врло добро је разумео немачки канцелар Фридрих Мерц који је након изборног дебакла Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), победу АфД-а назвао „тектонским потресом“ партијског система.

„Ово потреса нашу странку до темеља. Не можемо да наставимо као да се ништа није догодило, ни ја, ни савезна влада“, истакао је Мерц оценивши да је ЦДУ „драматично изгубила изборе“, што представља „дубоку прекретницу“ за ту странку.

ЦДУ је свакако највећи губитник избора у Саксонији-Анхалт што је само по себи додатно уздрмало, већ довољно климаву позицију коју Фридрих Мерц ужива на немачкој политичкој сцени.

Оно у вези с чим је Мерц у праву јесте да се Немачка заиста налази пред неком врстом прекретнице. О каквој је прекретници реч и какво расположење влада, барем међу делом немачких бирача, можда најбоље показује чињеница да је победила странка у чијем се програму, према оценама многих, налази контроверзан план „ремиграције“.

Под тим термином се подразумевају масовне депортације миграната, иако АфД тврди да се односи на депортацију криминалаца и особа које илегално бораве у земљи. Када је реч о мерама које АфД планира, макар према изборним обећањима, да спроведе у Саксонији-Анхалт јесте план да се из заједничке наставе искључе деца и млади који немају трајно право боравка у Немачкој, док проблем са недостатком квалификоване радне снаге планира да реши повратком исељених немачких стручњака кроз „програм повратка“.

„Ово потреса нашу странку до темеља. Не можемо да наставимо као да се ништа није догодило, ни ја, ни савезна влада“, оценио је Фридрих Мерц

Оно што је међу спорнијим тачкама политичког програма ове странке јесте план формирања својеврсне „помоћне полиције“. Због тога што је редовна полиција „преоптерећена“, АфД у свом програму за Саксонију-Анхалт жели да формира „добровољну грађанску стражу“, као „трећи стуб безбедносне архитектуре“, чији би припадници помагали полицији.

На крају крајева, ако проблем и постоји, он не може да буде ограничен само на политички програм једне странке. Немачка политичка сцена, на челу са Фридрихом Мерцом, требало би да тражи разлоге због којих је више од 43 одсто гласача у Саксонији-Анхалт дало глас политици АфД-а.

Међутим, стрепња коју после 6. септембра осећају Мерц, али и већина других немачких политичара јесте што им резултати избора у Сакоснији-Анхалт шаљу јасну поруку незадовољства и то у тренутку када две источне немачке покрајине (Берлин, град-покрајина и Мекленбург – Западна Померанија) тек треба да изађу на биралишта 20. септембра.

Анкете показују да се политичке прилике у ове две покрајине значајно разликују: док највећу подршку у Берлину има ЦДУ, у Мекленбург – Западној Померанији води АфД. Да ли ће изборни резултат АфД-а у Саксонији-Анхалт имати одјека на изборима 20. септембра, то остаје да видимо.

МОГУЋИ УТИЦАЈ НА ЦЕЛУ ЕВРОПУ

Кључни разлог због којег се ових дана толико говори о АфД-у и његовој убедљивој победи у Саксонији-Анхалт није само чињеница да је та странка тријумфовала у једној малој немачкој покрајини. Много је важније то што је крајња десница однела победу у највећој и најважнијој држави Европске уније, чиме се отвара могућност да раст Алтернативе за Немачку дугорочно промени политички пејзаж не само Немачке већ и целе Европе.

О томе, у својој анализи победе АфД-а на изборима одржаним 6. септембра, пише и Европски политички центар који истиче да победа крајње деснице, оваквих размера, јача радикално-десничарске актере широм Европе што даје додатни замах суверенистичким наративима и ограничава простор Немачкој за постизање компромиса у Бриселу по питању климатске политике, миграција и буџета.

Такође, ЕПЦ додаје да ово гласање представља упозорење за читав континент, посебно имајући у виду важне предстојеће изборе у кључним државама ЕУ током 2027. године, укључујући Француску, Пољску, Шпанију и Италију.

„То је још једно упозорење проевропским либерално-демократским снагама да је време за наставак политике ‘по старом’ одавно прошло“, наводи се у тексту.

РЕАКЦИЈЕ ИЗ СВЕТА

Када се све то узме у обзир, онда и не треба да чуде (различите) реакције које су ових дана пристизале из разних ћошкова света.

Бивши мађарски премијер Виктор Орбан честитао је Алтернативи за Немачку оценивши да је реч о „великој ноћи за Немачку и Европу“.

„Припремите се. Ово је тек почетак“, истакао је Орбан.

Италијански политички врх је изборне резултате у Саксонији-Анхалт дочекао подељеног мишљења. Док је заменик премијера и министар спољних послова Антонио Тајани оценио да је реч о „ужасној вести“, Матео Салвини је поздравио учинак Алтернативе за Немачку рекавши да је реч о „великом успеху“.

„То је убедљив успех који показује снажну потребу за променама, безбедношћу и радним местима. Страх? Терор? Опасност? Не, то се зове демократија. Другачија Европа је могућа“, написао је Салвини на платформи Икс.

Коментар Ђорђе Мелони је изостао, макар до тренутка писања текста.

Вероватно најоштрији коментар имао је премијер Пољске Доналд Туск, који је рекао да у Пољској „само идиоти или издајници“ могу да се радују победи крајње десничарске Алтернативе за Немачку.

Са друге стране, председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамо поделио је, без додатног коментар, на друштвеној мрежи Truth Social слику са изборним резултатима АфД-а.