Нагле промене температуре ваздуха, атмосферског притиска и влажности, које су карактеристичне управо за пролеће, имају директан утицај на кардиоваскуларни систем, односно на притисак и проток крви кроз крвне судове, пишу Новости.
Доктор Перица Мутавџић, васкуларни хирург Универзитетског клиничког центра Србије каже да се у свакодневној клиничкој пракси, током пролећног периода бележи повећана учесталост тегоба кардиоваскуларне природе, укључујући главобољу, вртоглавицу, општу слабост и варијације артеријског притиска:
– Посебан значај има утицај ових промена на мождану циркулацију. Код пацијената са каротидном болешћу, чак и мање осцилације у системском притиску могу да доведу до значајних промена у протоку крви кроз мозак. У таквим условима може доћи до пролазних можданих удара, погоршања постојеће слабе прокрвљености мозга као и до појаве промена на мозгу.
Он наглашава да симптоми који настају услед промене притиска и протока крви кроз мозак често могу да буду благи и неспецифични, али и са значајним клиничким импликацијама:
– Једна од најчешћих тегоба која се у овом периоду јавља је главобоља која се настаје због промена у ширини крвних судова у мозгу, што доводи до осећаја притиска или пулсирајућег бола. Пацијенти често описују осећај „замагљености“, несигурности при ходу или краткотрајно замрачење пред очима. Затим, услед осцилација у протоку крви кроз ткива пацијенти се осећају исцрпљено. Разлог лежи у оптерећењу организма који се стално прилагођава променама. Затим, код особа са слабијом циркулацијом долази до израженијег сужавања периферних крвних судова, што изазива осећај хладноће и трњења.
Нагле промене временских прилика оптерећују и доње екстремитете.
– У пролећним месецима, васкуларни хирурзи чешће се сусрећу са пацијентима који имају погоршање симптома хроничне венске инсуфицијенције, израженије отоке на ногама, појачане боловима код пацијената са периферном артеријском болешћу, ту су и новооткривени васкуларни проблеми који су раније били асимптоматски – каже др Мутавџић.
С обзиром на то да венски систем доњих екстремитета функционише против силе гравитације – крв се враћа ка срцу уз помоћ мишићне пумпе и венских залистака – у пролеће, услед пораста температуре, долази до ширења вена и успоравања венског повратка што доводи до осећаја тежине у ногама, отока, нарочито пред крај дана, појаве или погоршања проширених вена и ноћних грчева. Посебан проблем представља задржавање течности у ткивима, које је израженије у топлијим данима. Повећана влажност ваздуха може допринети субјективном осећају тежине и нелагодности у ногама, посебно код пацијената са хроничним венским болестима.
– Код пацијената са атеросклерозом ситуација је комплекснија – каже др Мутавџић. – Атеросклеротски измењене артерије имају смањену способност ширења и због тога не могу адекватно да одговоре на промене спољне температуре што може да доведе до неравномерне прокрвљености ткива. Као последица јављају се симптоми попут бола у листовима при ходу, осећаја хладноће у стопалима, трњења и слабости доњих екстремитета као и споријег зарастања рана.
