Сусрет Доналда Трампа и Си Ђинпинга окупирао је пажњу целог света, али оно што се дешавало иза затворених врата у Пекингу права је геополитичка драма. Иако је амерички председник стигао на Исток са намером да демонстрира америчку моћ, кинески лидер је изашао са састанка држећи конце у својим рукама.
Уцењен због Ирана и нафте
Трампова главна мисија била је да натера Пекинг да притисне Иран и деблокира Ормуски мореуз, жилу куцавицу кроз коју пролази чак 21 одсто светске нафте, а који је блокиран након америчко-израелских напада на Иран крајем фебруара 2026. године. Међутим, Си Ђинпинг је тај који заправо држи све карте: Кина купује око 90% иранске нафте под санкцијама и представља једину праву полугу утицаја на Техеран.
Уместо да оштро преговара, Трамп се нашао у позицији да му је преко потребна Сијева помоћ како би спасио глобално тржиште и америчку економију од вртоглавог раста цена, пише Блиц.
ФОТО: AP Photo/Mark Schiefelbein)Тајвански ултиматум и „ћутање“ Америке
Да би уопште мрднуо прстом око Ирана, Пекинг има своју цену, а њено име је – Тајван. Кинески председник је јасно и гласно упозорио Трампа да је Тајван „најважније питање у односима Кине и САД“, оштро запретивши да ће, ако се Вашингтон буде мешао, две земље ући у конфликт и одвести свет у „веома опасну ситуацију“.
Колико је Трамп био сатеран у ћошак најбоље показује невероватна разлика у званичним саопштењима након састанка. Док је кинеска влада на сва звона истицала оштра упозорења око Тајвана, Бела кућа у свом саопштењу Тајван није ни поменула.
Американци су се фокусирали искључиво на слободан проток нафте и смањење фентанила, избегавајући конфронтацију о најосетљивијој теми. У Тајпеју влада страх јер званичници слуте да би Трамп, јурећи дипломатску победу око Ирана, могао тајно да „прода“ америчку заштиту Тајвана.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Кина држи америчко оружје у шаци
Од последњег сусрета Трампа и Сија, однос снага се драматично променио. Кина данас доминира тржиштем ретких земљаних метала и магнета.
У јеку ратова на Блиском истоку и у Украјини, обнављање америчких залиха ракета, паметних бомби и напредне електронике готово у потпуности зависи од материјала које контролише Кина. Си је своје најјаче оружје већ демонстрирао прошле године када је запретио обуставом извоза ових метала, натеравши Трампа да попусти и повуче се. Кина је свесна да не мора да срља у рат, већ игра на карту смирене контроле док Америка троши своје ресурсе.
ФОТО: Kenny Holston/Pool Photo via APДипломатска „Тукидидова замка“
Да би показао ко је „газда“ у геополитичкој арени, Си Ђинпинг је током разговора отворио дубоко филозофско питање: могу ли САД и Кина да избегну „Тукидидову замку“ – историјски феномен у којем сила у успону ратује са владајућом силом. Судећи по дешавањима у Пекингу, Си не жели директан рат, већ дугорочну стабилност која купује време Кини да постане потпуно технолошки и економски независна.
Трамп је можда у Пекинг стигао са помпезном свитом милијардера и високим очекивањима, али је морао да се суочи са суровом истином: у овој партији шаха, Си Ђинпинг игра белим фигурама.
