Washington Examiner: Албанија је најновија нарко-држава која прети свету

Раст организованог криминала и спорних политичких пракси представљају све већи изазов за стабилност Албаније и њен европски пут, пише „Washington Examiner“, додајући да та земља постаје значајан центар организованог криминала и трговине наркотицима и доводећи то у везу са политиком премијера Едија Раме, легализацијом узгоја канабиса и наводном политизацијом државних институција.

У тексту се наводи да је Албанија, којој организовани криминал „није стран“, све чешће у фокусу због, како се истиче, јачања криминала и шверца наркотика, при чему се тврди да су одређене законске промене, попут легализације узгоја канабиса, допринеле стварању простора за мешање легалних и нелегалних токова новца.

Премијер Рама, за којег лист тврди да је „подигао криминал на нови ниво“, легализовао је узгој марихуане, а како пише вашингтонски лист, тај поступак „пружио је покриће за прање профита од дроге“, јер према њиховим тврдњама, Албанија тако постаје европски центар за дрогу, „не само за марихуану, већ и за хероин, кокаин и метамфетамин“.

ФОТО: Youtube Printscreen/ Edi Rama

У тексту се помиње и деловање специјализованих антикорупцијских структура SPAK, уз тврдње да постоји забринутост због њихове наводне политизације, односно трансформације у „Рамину приватну полицију“, тако што оптужују бившег заменика премијера Албаније Арбена Ахметаја и градоначелника Тиране Ериона Велиаја „који му стоје на путу“, зарађивању на основу конфискације земљишта за изградњу.

Вашингтонски лист наводи и да организовани криминал и трговина наркотицима представљају безбедносни изазов који, према оцени аутора анализе, превазилази границе Албаније и може да има последице и по шири европски простор, уз оцену да „оно што се дешава у Албанији, неће остати у Албанији“.

У тексту се наводи и да политичка и економска сарадња са међународним актерима, попут инвеститора Алекса Сороша и привредника Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа, укључујући инвестиције и дипломатске везе, додатно компликује унутрашњу ситуацију и „дају Рами осећај некажњивости“.

Као поређење и илустрација, у тексту се наводе примери других држава у којима су мале земље биле изложене спољним утицајима и криминалним структурама, укључујући Либан и Кипар.

На крају, аутор текста напомиње да Албанија може да изгледа као мала земља, али упозорава да „Рама представља гангрену“ за коју тврди да мора да „буде ампутирана како се њен отров не би ширио даље“.