Министарство рударства и енергетике поручило је данас да су нетачне тврдње о наводном уништавању природних ресурса у Србији.
Министарство у саопштењу истиче да су тврдње председнице Савеза еколошких организација Србије (СЕОС) Љиљане Браловић да се „све што је зелено уништава да би се добила нека енергија“ и да се због тога „расељава народ“ паушалне и да нису поткрепљене конкретним подацима.
Из Министарства, поводом данашњег најављеног протеста еколошких организација у Београду због „неконтролисане распродаје земље и природних ресурса“, наводе у саопштењу да желе да верују да је захтев за обустављање свих геолошких истраживања само непромишљена идеја, изречена без сагледавања правних, економских и друштвених последица, а не озбиљан политички програм.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
– На таквој идеји сигурно се не може темељити политика одговорних људи који воде рачуна о радницима, њиховим породицама, развоју привреде и будућности Србије – истиче се.
Како се додаје, изјаве Браловићеве нису утемељене пре свега због чињенице да због геолошких истраживања која се сада спроводе нико није расељен у Србији.
– Тврдња да је држава закључила „уговоре о истраживањима на више од 200 локација“ показује елементарно непознавање правног оквира и начина на који се геолошка истраживања одобравају у Србији. Држава, односно Министарство рударства и енергетике, не закључује уговоре са компанијама о геолошким истраживањима. Право на геолошка истраживања стиче се решењем надлежног органа, донетим у управном поступку, на основу захтева заинтересованог субјекта и након провере испуњености свих законом прописаних услова – наводи се у саопштењу министарства.
Како додају, претходно је потребно прибавити услове надлежних завода за заштиту природе и завода за заштиту споменика културе, након чега следи поступак по Закону о рударству и геолошким истраживањима. Истичу да не постоје никакви „уговори о истраживањима“ на које би могао бити уведен тражени мораторијум.
Из министарства наводе да се геолошка истраживања не могу поистовећивати са отварањем рудника, нити са експлоатацијом минералних сировина.
– Истраживањима се утврђују геолошка грађа, квалитет, количина и потенцијал одређеног ресурса, након чега се за евентуалне наредне фазе примењују посебне законске процедуре и прибављају потребне дозволе. Министарство је више пута указивало да одобрење за геолошка истраживања не значи одобрење за отварање рудника, као и да је у последњих 25 година отворен само један рудник металичних сировина у Србији – наглашава се.
Самим тим, како додају, геолошко истраживање не значи расељавање становништва.
– За такву тврдњу потребно је навести конкретан пројекат, конкретну локацију и конкретну одлуку надлежних органа којом би таква последица била предвиђена. У Србији се истражна права одобравају за јасно дефинисане просторе и на ограничен период, уз прописане услове и процедуре. Компанија која испуни законом прописане услове може добити истражно право. Али поред права има и обавезе. И све је јасно дефинисано прописима – наводи се.
Из министарства наводе да зато захтев да се „зауставе сви уговори“ нема ни чињенично ни правно утемељење.
Захтев да се унапред зауставе геолошка истраживања на више од 200 локација значио би заустављање активности од значаја за дугорочни развој државе, пре него што се уопште утврди шта се на тим локацијама налази, указују из министарства и додају да би то зауставило и активности које воде ка провери да ли одређени ресурс има економски потенцијал.
Наглашавају да геолошка истраживања нису усмерена само на металичне минералне сировине и додају да превасходно обухватају енергетске и неметаличне минералне сировине, попут угља, нафте и природног гаса, камена, песка и шљунка, као и подземне воде и геотермалне ресурсе, који имају значај за енергетску сигурност, грађевинарство, инфраструктуру, водоснабдевање, привреду и развој геотермалне енергије.
Позив на обустављање свих геолошких истраживања, како наводе, не би погодио само потенцијалне рударске пројекте, већ и активности значајне за снабдевање енергијом, водоснабдевање, изградњу путева, станова и друге инфраструктуре, као и коришћење геотермалних извора енергије.
Наводећи да је рударство базна грана привреде јер обезбеђује сировине за велики број других сектора, из министарства указују да се зато развој државе не може заснивати на принципу унапред заустављања истраживања, већ на стручном утврђивању ресурса и процени могућих утицаја сваког конкретног пројекта.
– Заговорници потпуног заустављања истраживања и рударства дугују грађанима и јасан одговор: да ли заиста желе да угрозе више од 30.000 радних места људи који су непосредно запослени у рударској индустрији, као и егзистенцију десетина хиљада чланова њихових породица? Да ли желе да се одрекну пореза, доприноса, накнада за коришћење минералних сировина и других јавних прихода које рударство доноси државном и локалним буџетима, као и послова у бројним домаћим предузећима која сарађују са рударским сектором? Одговорна политика не може се водити паролама које занемарују живот и егзистенцију људи, економске последице и развојне интересе Србије – наглашава се у саопштењу.
Подсећају да је држава ове године усвојила Стратегију управљања минералним и другим геолошким ресурсима Србије до 2040. године, са пројекцијама до 2050. године, као кровни документ јавне политике у овој области. Како наводе, Стратегија дефинише дугорочне правце одговорног, одрживог и контролисаног управљања ресурсима, уз посебан фокус на заштиту животне средине, безбедност, транспарентност и улогу државе.
Истовремено, заштита животне средине и развој енергетике нису међусобно супротстављени циљеви, наводе и додају да Србија има примере њихове усклађености, а један од њих је ветропарк Костолац, који се гради на простору некадашњих површинских копова и одлагалишта, односно на земљишту које је већ било значајно измењено рударским активностима.
Додају да и примери хидроенергетских објеката на подручју изузетних природних вредности такође показују да енергетска инфраструктура и заштита природе нису категорије које се међусобно искључују.
– Хидроелектрана Бајина Башта и хидроенергетски систем Ђердап деценијама су део електроенергетског система Србије, уз постојање режима заштите природе на тим подручјима. Блокаде и унапред најављено заустављање развоја нису политика коју спроводи Влада Србије. Политика државе је да се о сваком конкретном пројекту одлучује на основу закона, стручних анализа, прописаних процедура и процене утицаја на животну средину, а не да се унапред зауставе сва истраживања и развојне активности. Позивање на непостојеће уговоре и изношење непроверених тврдњи не доприноси озбиљној јавној расправи нити заштити интереса грађана – наглашавају.
Из министарства поручују да остају посвећени развоју рударства и енергетике уз поштовање прописа и стандарда заштите животне средине.
– Циљ није избор између развоја и заштите природе, већ одговорно управљање ресурсима и одржив развој у интересу грађана и државе – закључује се у саопштењу.
