Миливојевић: ЕУ у геополитичким променама, проширење и даље циљ, реализација касни

Европска унија се налази у великим глобалним променама, али се проширење и даље води као циљ, док његова реализација касни, оценио је данас каријерни дипломата Зоран Миливојевић.

Европска унија је, како је објаснио за Танјуг, у глобалним променама и више није пројекат који се заснива на миру и економији, већ је због измењених околности у првом плану геополитика.

Он је оценио да се ЕУ мора прилагодити новим геополитичким околностима, укључујући рат и његове последице, које имају глобални контекст, и новој архитектуру безбедности у коју се Европа мора уклопити, као и да постоји значајно кашњење у развојним питањима везаним за вештачку интелигенцију.

– Европска унија је знатно каснила око неких развојних ствари везаних за вештачку интелигенцију, што је пропуст, трпи штету, зато што Европа нема енергетске ресурсе, нема демографске ресурсе, нема минерале, доста је зависна од неких ствари. Сада Европа мора да нађе своје место, један нови идентитет у тим околностима – рекао је Миливојевић.

На крају прошлог века, како је навео, унија је имала три доминантне политике кад је реч о проширењу: источну, која обухвата Украјину, Грузију, Јерменију и Молдавију, балканску и медитеранску.

– Медитеранску је давно напустила, али су остали Западни Балкан и источна политика. Тако треба разумети тренутни притисак, и према нама, и према Украјини, Молдавији – рекао је он.

Кашњење политике проширења, навео је, не зависи само од држава чланица, већ и од државе кандидата, које се углавном уцењују нерешеним билатералним питањима.

– То сад није само Северна Македонија, ту имамо случај Црне Горе, ту имамо наводне услове за Босну и Херцеговину. Чули смо Јаншу да сада помиње неке пакете везано за нас. Али то је већ нешто што би Европска унија, односно Европска комисија, требало да на одговарајући начин разрешава и можда успостави неке одговарајуће процедуре – рекао је Миливојевић.

Он је оценио и да су се околности промениле и да ЕУ више не функционише синхронизовано, али ипак на крају постигну договор.

Говорећи о могућности да се одлуке о напредовању ка чланству доносе квалификованом већином, рекао је да постоји прилика за напредак, али не и за чланство.

– Постоји прилика да се иде у том правцу. Не за чланство, за чланство једногласност сигурно остаје, али за напредак. Да ли ће то значити да ће утицај тих, ево на пример Хрватске према Црној Гори, се смањити, јер ће Црна Гора моћи да напредује и упркос томе што Хрватска противи. Њихови услови остају за билатералне ствари – рекао је Миливојевић.

Оценио је да се овим не би смањио утицај мањих земаља попут Хрватске и Луксембурга зато што сви имају право гласа са истом тежином, без обзира на величину.

Миливојевић је подсетио да одлука о примању нових чланица, чак и ако се донесе, мора да буде потврђена у парламентима држава чланица, а неке земље о томе одлучују и референдумом.

– Може да се донесе одлука да будете примљени, али то и да онда остане на потврду парламента, свих националних парламената, а неке земље имају и референдум – рекао је Миливојевић.

Он је оценио да уколико парламент каже не, пресудан је без обзира на то да ли се у Савету одлучује квалификованом већином или се задржава консензус.

На питање да ли би квалификована већина за напредак могла да заобиђе парламенте, одговорио је да је то за сада хипотетичко и да ће зависити од броја земаља које ће бити за столом приликом одлучивања.

– То је још увек хипотетичко и зависиће од тога колико ће земаља, које буду за столом када се одлучује, бити за нешто, за или не. Можда то неће ући у ту квоту, и моћи ће да се одлуче ако буду две, три земље, онда може да створи услове да се одлука донесе квалификованом већином – рекао је Миливојевић.