Парламентарни избори у Мађарској представљају једну од најзначајнијих политичких тема, како за Србију, тако и за Европу, па и шире. Чињеница да је амерички председник Доналд Трамп упутио писмо подршке мађарском премијеру Виктору Орбану показује да ови избори превазилазе искључиво национални значај.
Разлог за то лежи у томе што се Виктор Орбан перципира као један од најизраженијих и најактивнијих суверенистичких лидера у Европској унији, уједно и један од најдоследнијих по том питању. Реч је и о лидеру једне чланице НАТО-а која се од почетка другачије односи према руско-украјинском рату од осталих чланица. У другим државама било је колебања и различитих ставова, али нико није тако јасно и доследно заступао једну позицију као Орбан. Због тога су ови избори важни и изван Мађарске.
Мешовити изборни систем
Унутар Мађарске постоје националне и локалне теме које су од значаја за мађарске грађане и које ће утицати на њихово опредељење. Парламентарни избори одржаће се 12. априла ове године. Од увођења вишестраначја, након пада комунизма 1989. Мађарска није имала ванредне парламентарне изборе. Од 1990. када су одржани први демократски избори, изборни циклуси одвијају се редовно, на сваке четири године. То је последица специфичности мађарске политичке културе и изборног система, који је мешовит и раније је био веома компликован.
У другој ери Орбана, изменама устава и изборног закона делимично је поједностављен, али је и даље мешовит, при чему победник најчешће узима већину. У пракси то значи да победничка странка обезбеђује натполовичну већину у мађарском парламенту, због чега нема потребе за ванредним изборима. Стварање нових странака, цепање постојећих или прелазак из једне странке у другу странку у Мађарској није честа појава. Због тога се може констатовати да је наш северни сусед у том смислу политички предвидљив, јер се избори одржавају редовно, сваке четири године, што је једна од особености мађарског политичког система.
Од увођења вишестраначја, након пада комунизма 1989. Мађарска није имала ванредне парламентарне изборе
На изборима 12. априла очекује се дуел две политичке опције и два политичка лидера. На једној страни је Фидес, чији назив представља акроним за Омладински демократски савез. Настали су крајем осамдесетих година као антикомунистички покрет и странка десног центра. Орбан је био премијер од 1998. до 2002. године. Био је на челу мађарске владе када је Мађарска постала пуноправна чланица НАТО-а и подржавао је приступање Европској унији и допринео овом процесу који се окончао 2004. године.
Друга Орбанова ера
Друга ера Виктора Орбана започела је 2010. и траје до данас. Након победе над дугогодишњим ривалом Ференцом Ђурчањем и његовим тадашњим социјалистима, пошто се странка поделила, Ђурчањ је направио своју политичку опцију, Демократску коалицију. Орбан мења политички курс, нарочито у односу који је имао са Европском народном партијом из које је напослетку Фидес и искључен, па је онда формирана једна групација у чијем саставу је Фидес, на чијем челу је Орбан, будући да је једини из те групације премијер, унутар Европске уније, а то је групација Патриоте за Европу. Његова политика заснива се на суверенизму и изразито је антиимигрантски оријентисана. Орбан сматра да је за руско-украјински рат крива Европска унија и да Мађарска мора да гледа искључиво своје интересе, који нису у складу с политиком Европске уније и званичног Брисела.
Иако је Мађарска и даље чланица Уније и Шенгенског простора, он настоји да пронађе политички простор за сарадњу са актерима изван Европске уније, као што су Руска Федерација, Кина и Турска, а у последње време и са Сједињеним Америчким Државама. Будући да је Орбан од почетка подржавао Доналда Трампа и све време, чак и у периоду 2021–2025. године, када Трамп није био у Белој кући, он је био на његовој страни, што је јавно истицао.
ФОТО: ProfimediaС једне стране је постојећа власт Виктора Орбана и Фидеса и његовог млађег коалиционог партнера КДМП-а, односно Демохришћанске партије, с друге стране ћемо имати изазивача у виду Тисе. Тиса је стара партија у Мађарској, чији је назив такође акроним, а коју је преузео Петер Мађар. Мађар је био део Фидеса, члан Фидеса и део система власти Виктора Орбана, али је напустио ту власт пре неколико година. Он је био и супруг тадашње министарке правде Јудит Варге од које се развео и то је изазвало политичке и друге скандале, а Петер Мађар је тада ушао у политику као опонент Фидесу и временом преузео ту малу политичку странку и од ње почео да прави нешто већу структуру, изашао на изборе за Европски парламент, где је освојио око 30 одсто гласова, и ту се поставио као главни изазивач Орбана.
Орбан настоји да пронађе политички простор за сарадњу са актерима изван Европске уније, као што су Руска Федерација, Кина и Турска, а у последње време и са САД
Након тога Тиса је примљена у пуноправно чланство Европске народне партије и у суштини ће ово бити референдумски избори за и против Орбана, односно, иако није такав систем, али у великој мери ће се људи опредељивати лидерски за и против, односно за Орбана или за Петера Мађара. Мађарски изборни систем има своје специфичности које у извесној мери дају предност Фидесу.
Исход избора
Мађарски парламент броји 199 посланичких места, од чега се 106 бира по једнокружном већинском систему, а 93 по пропорционалном систему. Једнокружни већински систем значи да има 106 изборних јединица широм Мађарске, у којима се гласа за посланике које кандидују политичке партије или групе грађана, али овде ћемо имати дуеле у сваком округу, искључиво између Тисе и Фидеса, као и неке мање партије.
Гласа се за име и презиме тог кандидата и он када победи постаје посланик, побеђује тако што у односу на све друге противкандидате освоји највећи број гласова, нема другог круга и нема услова да се освоји преко 50 одсто гласова у првом кругу, као код нас при избору председника републике, јер је наш систем већински, али двокружни. Стога ће исход избора дати јаснију слику о будућем политичком правцу Мађарске и односима снага на њеној политичкој сцени, а уједно ће показати и расположење бирача након дугогодишње доминације једне политичке опције.
