Оскар је диносаурус који ће учинити све да одложи неизбежно. За коју годину, директан пренос прелази на YouTube

Од Нобела до Оскара, од Златне палме до Златног Лава, од Емија до Гремија, све награде су ствар тренутка, интереса или компромиса. У Холивуду је комбинација последња два, још од процеса номиновања јер се архитектура посла и ланца исхране у коме је целoвечерњи играни филм роба широке потрошње, значајно променила у последњих десетак година. Стримери су почели као интернет видеотеке које су из комфора дневних соба угушиле конвенционалне видео-клубове, она места социјализације где се некад ишло као у библиотеку. То је за последицу имало непостојање интереса, нарочито генерација Зед и Алфа, за тзв. физичке медије чија је ренесанса завршена преласком са VHS касета на LASER DISK и DVD, док BLUE RAY опстаје махом захваљујући 4k формату и ентузијастима генерација Икс и Ипсилон, који су спремни да, по ко зна који пут, издашно плате метаморфозу сопствених колекција филмова. Док биологија не учини своје.

Стримери се нису зауставили па су од кућних приказивача постали продуценти које немају трошак стандардне биоскопске дистрибуције и пратећег маркетинга и захваљујући огромним редовним приливима од претплатника са сваког кутка планете могу да сервисирају буџете од 100+ милиона долара и граде сопствене капацитете што их ставља у супериорнији положај од досадашњих мејџорс компанија.

Он може да буде задовољан „пазаром“ на додели Оскара: Пол Томас Андерсон

Спасавање биоскопа

То ме враћа деценију и кусур уназад када ми се један од запосленика лондонске канцеларије велике холивудске куће исповедио, да не зна да ли слави или плаче када потпише уговор са Netflix-ом. Слави због цифре коју су платили, плаче јер ће с тим и осталим лиценцираним филмско-серијским насловима нарасти толико да и сами почну да их снимају. То је сада стварност која је довела до укрупњавања тржишта и усисавања каталога како би што више садржаја било под кишобраном једног бренда. Disney је купио некадашњи Fox да би дизао своју платформу, Amazon је из истих побуда преузео Metro-Goldwyn-Mayer, а Netflix бидовао за највреднијег од свих Warner где се умешала Бела кућа и, мислим, исправно стала на страну другог понуђача, Paramountа. Наиме, да је Netflix постао власник Warnerа неминовно би се, већ начети ковидом, даље слабили биоскопи и средњерочно би доста људи из приказивачке делатности остало без посла. Овако, када мејџорс купи мејџорса, појачава се тржишна утакмица платформи спајањем SkyShowtime и HBO Max, чији су такмаци Netflix, Amazon Prime и Disney Plus и, што је најважније, бар неко време опстају биоскопи са тзв. прозором од 45 дана за највеће хитове. И тако ће бити док их све заједно не докусури AI радиност.

Џеси Бакли, добитница Оскара за најбољу глумицу за филм Hamnet и Мајкл Б. Џордан, добитник Оскара за најбољег глумца у главној улози за филм Sinners

Оскар „по кључу“
Где су у свему томе Оскар и Америчка академија? Они муку муче с рејтинзима који су у константном паду на матичном TV тржишту. Не помажу спорадични „инциденти“ замене коверти „La La Lenda“ или „васпитна“ шамарчина коју је Крис Рок попио од Вилa Смита. Шоу је старомодан и спор, млади га не прате, а лауреати брзо падају у заборав јер нема више великих остварења. Ако бисмо уприличили анкету шта спаја филмове: Анора, Све и исто време, Кода, Земља номада, Облик воде, Месечина, мало ко би одговорио – Оскар за најбољи филм. Уљези на тој листи јесу Опенхајмер и Паразит, а такви филмови појављују се једном у пет година. Погледајте низ лауреата седамдесетих, осамдесетих, деведесетих година и прве деценије текућег века, памтиће се и за 50 лета. У доба конфекцијских и инстант филмова које платформе раде по алгоритму и новог корпоративно-финансијског поретка у холивудским компанијама, Оскар предлаже и награђује по кључу, између старих студија и нових стримера, уз све већу инфузију странаца. Граница између најбољег филма на енглеском и ван енглеског говорног подручја у ударним категоријама практично више не постоји и овакав увоз страних аутора без царине није само преко потребна свежа крв, већ и порука Кану и Венецији ко жели да и даље буде главни.

Ко је прави победник?

Први коментари и вести када је церемонија завршена били су да је Једна битка за другом апсолутни победник. Није тако. Звезда вечери био је менаџмент студија Warner Bros који је укњижио 11 статуета за три филма из 2025. године, у којој је прометовао четири милијарде долара на светским биоскопским благајнама хитовима Мајнкрафт, Формула 1 и Супермен. Све се лепо уклапа у предстојећи посао с Paramount-ом.

Џек Пијат и Сем Дејвис са Оскаром за најбољи играни кратки филм за The Singers, заједно са Александром Сингом и Натали Мустеатом, освајачима Оскара за најбољи играни кратки филм за Two People Exchanging Saliva

Једна битка за другом, најскупљи пројекат Пола Томаса Андерсона, далеко је од упечатљивих радова из прве половине његове каријере. Оскари које је управо добио за филм, режију и адаптирани сценарио компензација су за празне руке за Ноћи бугија, Магнолију, Биће крви и Фантомску напаст и амортизација око 100 милиона долара колико је Једна битка за другом у минусу када се подвуче црта уложеног и зарађеног. Грешници Рајана Куглера направили су импресиван профит Warner-у на северноамеричком тржишту и без обзира на рекордних 16 номинација, не могу да се пишу као губитници јер су тријумфовали у битним категоријама главне мушке улоге, камере, музике и оригиналног сценарија, па је Куглер од два, освојио један, не толико мање вредан. Netflix је испоштован у козметичким категоријама за костим и шминку, а Џејмс Камерон у специјалним ефектима где је трећи Аватар био бољи од осталих. Да ли су ово најбољи филмови, нису, посебно не у поређењу с филмовима Марти величанствени и Сентиментална вредност. Тимоти Шаламе заслужио је Оскара за главну, а Стелан Скарсгард за споредну мушку ролу. На крају је Вредност очекивано победила у категорији страног филма и с доделе пре неко вече, осим Шаламеа, заправо нико није отишао незадовољан.

Биоскоп трпи континуиране ударе стримера који се неће зауставити, а сви заједно ће се пре или касније суочити с употребом вештачке интелигенције у креирању филмова без глумаца. Оскар је зато диносаурус који ће учинити све да одложи неизбежно. За коју годину, директан пренос прелази на YouTube. Биће то још један ударац конвенционалној телевизији, али то је нека друга тема.