,

Колико је опасан амерички фудбал? Нова студија открила забрињавајуће податке о мозгу NFL играча

ФОТО: Компас/Илустрација

Чак 97,7 одсто играча америчке професионалне лиге NFL који су преминули између 2016. и 2021. године могло је да има хроничну трауматску енцефалопатију (CTE), дегенеративно обољење мозга повезано са учесталим ударцима у главу, показује ново истраживање.

Научници су анализирали податке о 878 бивших NFL играча који су преминули током шестогодишњег периода. Међу њима је било 235 играча чији су мозгови након смрти донирани у истраживачке сврхе, пише Би-Би-Си.

Код чак 215 од 235 донора утврђено је присуство хроничне трауматске енцефалопатије.

Реч је о прогресивном дегенеративном обољењу мозга које се повезује са понављаним ударцима у главу и које се за сада са сигурношћу може дијагностиковати тек након смрти.

Истраживање, објављено у часопису British Medical Journal (BMJ), показало је и да је деменција била честа међу бившим играчима чији су мозгови анализирани.

– Ми и други истраживачи показали смо да је, конкретно код NFL играча, стопа смртности од неуродегенеративних болести око четири пута већа него у општој популацији – рекао је водећи аутор студије Данијел Данешвар, ванредни професор на Harvard Medical School.

ФОТО: Shutterstock AI

Према његовим речима, резултати указују на то да је учесталост CTE код преминулих NFL играча већа него што је раније утврђено у више истраживања спроведених на општој популацији.

Колико је CTE заиста чест међу NFL играчима

Истраживачи су проценили да је „конзервативни минимум“ учесталости CTE међу свим бившим играчима који су преминули у посматраном периоду 24,5 одсто. Међутим, према највишој процени, тај проценат могао би да достигне чак 97,7 одсто.

Велики распон између две процене последица је чињенице да мозгови већине преминулих играча нису били доступни за анализу. Због тога истраживачи не тврде да је код 97,7 одсто свих преминулих играча доказан CTE, већ тај проценат представља горњу границу могуће учесталости болести.

Аутори студије позвали су NFL и организације америчког фудбала на другим нивоима да предузму додатне мере како би се смањио број понављаних удараца у главу.

Данешвар је нагласио да велики део удараца којима су професионални играчи били изложени током каријере није настао у NFL-у.

ФОТО: Shutterstock/Triff

– Највећи део удараца у главу које су ови бивши NFL играчи претрпели није се догодио на професионалном нивоу. Догодили су се током колеџа и средње школе, а у многим случајевима и у млађим категоријама – навео је Данешвар.

Према његовим речима, управо се ти бројни ударци током година сабирају и могу да доведу до повећаног ризика од развоја болести.

Из NFL-а су поручили да лига непрестано ради на повећању безбедности америчког фудбала, укључујући примену стратегија за смањење броја потреса мозга и удараца у главу.

Представник лиге навео је и да NFL настоји да садашњим и бившим играчима обезбеди све већи број ресурса за очување физичког и менталног здравља и позвао бивше играче да потраже стручну помоћ уколико су забринути за своје здравље.

Проблем CTE и последица вишегодишњег излагања ударцима у главу већ дуже време привлачи велику пажњу у америчком фудбалу. Још је колективним уговором из 2011. године NFL ограничио број тренинга са пуним контактом, у настојању да смањи изложеност играча ударцима и ризик од повреда мозга.

Нису само NFL играчи угрожени: Ризик постоји и у другим спортовима

Хронична трауматска енцефалопатија не повезује се само са америчким фудбалом. Ризику су изложени и спортисти у другим дисциплинама у којима су чести ударци у главу или понављане повреде мозга, пре свега у боксу, хокеју на леду, рагбију и другим контактним спортовима.

Посебну пажњу истраживача привлачи и фудбал, где проблем не представљају само снажни судари играча већ и вишегодишње понављање удараца лопте главом. За развој CTE нису пресудни искључиво тешки потреси мозга – забринутост изазива и велики број слабијих удараца који се током година акумулирају.

Управо зато се истраживања све више усмеравају на укупну изложеност ударцима током читаве спортске каријере, укључујући период детињства и младости. То је посебно важно јер многи професионални спортисти почињу да тренирају контактне спортове годинама пре него што стигну до професионалног нивоа.

БАНЕР