Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за јануар- фебруар 2026. године износила је 11.519,5 милиона евра (11,5 милијарди), што је за 1,3 одсто мање у односу на исти период претходне године, објавио је данас Републички завод за статистику.
Спољнотрговинска робна размена за фебруар је у доларима износила 13.552,2 милиона долара, што је било за 11,9 одсто више у односу на исти период претходне године. Извезено је робе у вредности од 6.222,6 милиона долара, што чини повећање 15,0 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 7329,6 милиона долара, што је за 9,4 одсто више у односу на исти период претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 5.291,6 милиона евра, што чини повећање од 1,6 одсто у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 6.227,9 милиона евра, што је за 3,5 одсто мање у односу на исти период претходне године. Дефицит је износи 1.107,0 милиона долара, што чини смањење од 14,4 одсто у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 936,3 милиона евра, што чини смањење од 24,9 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 84,9 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 80,7 одсто.
Посматрано регионално, највећи удео у извозу Србије имао је Регион Војводине (29,8 одсто), следи Регион Шумадије и Западне Србије (25,0 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (24,1 одсто), Београдски регион (19,9 одсто), а око 1,2 одсто извоза је неразврстано по територијама. Највећи удео у увозу Србије имао је Београдски регион (44,8 одсто); следе Регион Војводине (29,3 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (14,9 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (8,7 одсто), а око 2,3 одсто увоза није разврстано по територијама. РЗЗС не располаже се подацима за Регион Косово и Метохија.
Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом се обухвата у Региону Војводине и Београдском региону, а то су енергенти за укупну територију Србије.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 60,7% (3.779,9 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 28,3% (1.758,3 мил. долара) и опрема, 11,0% (684,3 мил. долара). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,1 мил. долара).
ФОТО: DC Studio/ShutterstockУ структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 55,5% (4.065,3 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 21,0% (1.538,2 мил. долара), и опрема, 10,9% (801,8 мил. долара). Некласификована роба по намени износи 12,6% (924,3 мил. долара).
Највећа размена са земљама са којима имамо потписане споразуме о слободној трговини
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 59,9% укупне размене.
Главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су у извозу Немачка, Италија, Кина, БиХ и Чешка, у увозу Кина Немачка, Италија, Мађарска и Турска.
Други по важности партнер Србије јесу земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 494,4 мил. долара, који је резултат углавном извоза: житарица и производа од њих, медицинских и фармацеутских производа, пића, друмских возила, електричних машина и апарата.
Извоз Србије износи 759,9 мил. долара, а увоз 265,6 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 286,1%. Изражено у еврима, извоз износи 645,8 мил. евра, а увоз 225,9 мил. евра (суфицит износи 419,9 мил. евра, а покривеност увоза извозом 285,9%).
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит остварен са земљама из блиског окружења: Црном Гором (извозе се највише лекови за малопродају и електрична енергија, а увозе се највише електрична енергија и сушено свињско месо), Босном и Херцеговином (извозе се електрична енергија и гасна уља, а увозе се електрична енергија и шипке од нелегираног челика) и Северном Македонијом (извозе се електричне енергија и електрични проводници, а увозе се електрична енергија и катализатори на носачу).
Значајан суфицит у размени остварен је у размени са Немачком, Чешком и Италијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (највише због увоза делова и прибора за моторна возила). Следи дефицит са: Руском Федерацијом, Румунијом, Турском…
