,

Колапс Мајкрософтових сервиса открио скривену цену дигиталне зависности

ФОТО: Компас/Илустрација

Недавни глобални прекид рада Мајкрософтових сервиса, који је бројним корисницима онемогућио приступ електронској пошти, календарима и пословним апликацијама, показао је у којој мери савремено пословање зависи од услуга неколико великих технолошких компанија. Међутим, поред ризика које таква зависност носи за континуитет пословања, све значајније постају и њене економске и еколошке последице.

Док се у расправама о одрживом развоју најчешће говори о смањењу употребе пластике, емисија угљен-диоксида и потрошње енергије, утицај дигиталних система на животну средину често остаје у другом плану.

У тренутку када се светски лидери окупљају на климатском самиту Уједињених нација COP31 у Турској, поставља се питање у којој мери дигитална економија може да постане одржива ако се велики део њене инфраструктуре ослања на свега неколико технолошких гиганата, пише The Conversation.

Дигитална инфраструктура троши све више енергије

Иако технологија облака (cloud) корисницима омогућава приступ подацима и апликацијама без потребе да их чувају на сопственим рачунарима, у њеној основи налази се сложена физичка инфраструктура која захтева центре података, електричну енергију, системе за хлађење и рачунарску опрему.

Према проценама Међународне агенције за енергетику (IEA), центри података потрошили су 415 терават-сати електричне енергије током 2024. године, што је чинило око 1,5 одсто укупне светске потрошње. Очекује се да би до 2030. године потрошња могла да достигне 945 терават-сати, пре свега услед развоја вештачке интелигенције и других дигиталних услуга.

О размерама тог проблема сведочи и Мајкрософтов извештај о одрживости за 2026. годину. Компанија је забележила раст укупних емисија од 25 одсто у 2025. у односу на претходну годину, првенствено услед ширења центара података и промене начина обрачуна сертификата о обновљивој енергији.

Истовремено, Мајкрософт улаже у чистије изворе енергије и ефикаснију инфраструктуру. Иако технолошки напредак може да смањи емисије по појединачном задатку, раст обима дигиталних услуга повећава укупне потребе за енергијом.

Турска је, као председавајућа климатским самитом COP31, у октобру представила добровољну иницијативу из Анталије за одговоран развој вештачке интелигенције, којом се настоји да се у обзир узму и растуће потребе ове технологије за електричном енергијом и водом.

Светски институт за ресурсе поздравио је иницијативу, али је упозорио да добровољне обавезе морају бити праћене снажнијим механизмима одговорности. Међународна унија за телекомуникације такође је у оквиру самита предвидела расправу о финансирању чистије дигиталне инфраструктуре, мерењу емисија и подстицању употребе трајније електронске опреме која се може поправљати и поново користити.

ФОТО: Shutterstock/Hamara

Софтверске промене убрзавају замену рачунара

Еколошке последице дигитализације не односе се искључиво на потрошњу електричне енергије. Значајну улогу имају и одлуке о набавци и замени рачунарске опреме, на које неретко утиче политика произвођача софтвера.

Један од примера је оперативни систем Windows 10, за који је Мајкрософт окончао редовну подршку у октобру 2025. године, иако је корисницима одређених уређаја омогућио продужена безбедносна ажурирања до октобра 2027. године.

Престанак подршке не значи да су сви старији рачунари постали неупотребљиви. Међутим, софтверска компатибилност и доступност безбедносних ажурирања могу утицати на одлуку компанија и институција да замене опрему која је и даље функционална.

Производња нових уређаја захтева енергију и сировине, док одбацивање старих повећава количину електронског отпада.

Према подацима Уједињених нација, у свету је током 2022. године настало 62 милиона тона електронског отпада, од чега је свега 22,3 одсто званично прикупљено и рециклирано.

Иако се ови подаци односе на целокупан електронски отпад, а не на последице пословања Мајкрософта, они указују на значај продужавања радног века рачунарске опреме.

ФОТО: Shutterstock/tomeqs

Скривени трошкови дигиталне зависности

За разлику од цене софтверске лиценце или претплате, трошкови обуке запослених, преноса података, замене опреме и одржавања паралелних система знатно су мање видљиви.

Економисти их називају трошковима преласка на другог добављача. Они могу да доведу компаније у положај у којем остају зависне од постојећег пружаоца услуга чак и када се на тржишту појаве повољније алтернативе.

Британска Управа за конкуренцију и тржишта (CMA) најавила је у марту 2026. године покретање истраге о Мајкрософтовом екосистему пословног софтвера. Истовремено је указала на мере које велики пружаоци услуга у облаку, укључујући Microsoft Azure и Amazon Web Services, предузимају како би смањили накнаде за пренос података и олакшали прелазак корисника са једне платформе на другу.

Ограничена могућност промене добављача може да има и еколошке последице. Компанијама које су везане за одређену платформу може бити теже да изаберу услуге са нижим емисијама штетних гасова.

Према проценама Уједињених нација, електронски отпад је 2022. године проузроковао око 78 милијарди долара индиректних трошкова, укључујући последице загађења и утицаја на климу. Такви трошкови углавном нису обухваћени ценом софтверских лиценци.

Приликом набавке дигиталних услуга зато би, поред цене претплате, требало узети у обзир укупне трошкове током периода коришћења, радни век опреме и податке о емисијама.

Слобода избора као основа дигиталне отпорности

Алтернативни програми, попут Thunderbirdа и LibreOfficeа, као и међусобно компатибилне услуге у облаку, могу да смање зависност од појединачних технолошких компанија. Међутим, прелазак на друге платформе такође захтева улагања, а конкурентски пружаоци услуга нису нужно еколошки прихватљивији.

Због тога решење није искључиво у замени једног произвођача другим, већ у стварању услова који корисницима омогућавају слободан избор. То подразумева једноставан пренос података, отворене формате докумената, опрему која се може поправљати, транспарентно извештавање о утицају на животну средину и софтверске уговоре који не отежавају промену добављача.

Дугорочна отпорност дигиталних система зависиће управо од њихове способности да остану економски приступачни и еколошки одрживи, независно од промена технологије и избора њених произвођача.