Кинески истраживачи су развили модел вештачке интелигенције (АИ) за астрономско снимање који значајно побољшава способност научника да завире у најдубље делове космоса.
Интердисциплинарни истраживачки тим са Универзитета Цингхуа развио је модел, назван АСТЕРИС (Астрономско просторно-временско побољшање и реконструкција за синтезу слика), користећи рачунарску оптику и АИ алгоритме.
Према налазима објављеним у часопису „Sajens“, модел може да помогне у издвајању изузетно слабих астрономских сигнала, идентификацији галаксија удаљених више од 13 милијарди светлосних година и генерисању најдубљих слика дубоког свемира икада произведених.
Истраживање удаљених, слабих небеских објеката је кључно за разумевање порекла и еволуције универзума, преноси кинески портал Глобал тајмс.
Међутим, астрономи се суочавају са великим изазовом често бивају заклоњени шумом неба у позадини и топлотним зрачењем телескопа.
Студија показује да примена технике „самонадгледаног просторно-временског уклањања шума“ модела на податке са свемирског телескопа Џејмс Веб (JWST) проширује покривеност посматрања са видљиве светлости на око 500 нанометара до средњег инфрацрвеног спектра на 5 микрометара.
Такође повећава дубину детекције за 1,0 магнитуду, ефикасно омогућавајући телескопу да детектује објекте 2,5 пута слабије него што је раније било могуће.
Користећи модел, тим је идентификовао више од 160 кандидата за галаксије са високим црвеним помаком из периода „Космичка зора“, отприлике 200 до 500 милиона година након Великог праска, утростручујући број открића коришћењем претходних метода, према речима Цаи Женга, ванредног професора на Одељењу за астрономију на Универзитету Цингхуа и члана истраживачког тима.
Истраживачи су рекли да модел вештачке интелигенције може да декодира огромне количине података свемирског телескопа и да је компатибилан са вишеструким платформама за посматрање, што му даје потенцијал да постане универзална платформа за побољшање података из дубоког свемира.
Традиционалне технике смањења шума ослањају се на слагање вишеструких експозиција и претпостављају да је шум уједначен или корелиран. У стварности, шум из дубоког свемира варира и у времену и у простору. АСТЕРИС се бави овим реконструкцијом слика из дубоког свемира као 3Д просторно-временског волумена.
Кроз „фотометријски адаптивни механизам скрининга“, модел идентификује суптилне флуктуације шума и разликује их од ултра-слабих сигнала удаљених звезда и галаксија.
Даи Ћионгај, професор на Одељењу за аутоматизацију Универзитета Цингхуа рекао је да се слаби небески објекти заклоњени светлосним шумом у астрономским посматрањима могу реконструисати са великом верношћу.
Истраживачи очекују да ће технологија бити примењена на телескопима следеће генерације како би помогла у решавању главних научних питања која се тичу декодирања тамне енергије, тамне материје, космичког порекла и егзопланета.
