Амерички председник Доналд Трамп и руски председник Владимир Путин сусрели су се данас у кинеском Шенжену, на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК), уочи најављеног трилатералног састанка са кинеским председником Си Ђинпингом. Двојица лидера руковала су се и кратко разговарала у присуству кинеског председника, а њихов сусрет забележен је на видео-снимку који је објавио Кремљ.
Како преноси Би-Би-Си, Путин је пришао Трампу непосредно пре заједничког фотографисања учесника самита. После руковања, двојица председника разменили су и пријатељске гестове, док су поред њих стајали Си Ђинпинг и његова супруга Пенг Лијуан.
Реч је о првом сусрету Трампа и Путина од америчко-руског самита на Аљасци у августу 2025. године.
Тројица председника потом су се заједно појавила на традиционалној групној фотографији лидера економија АПЕК-а. У првом реду налазили су се Си Ђинпинг, Доналд Трамп и Владимир Путин, при чему је амерички председник стајао непосредно поред кинеског домаћина.
ФОТО: TANJUG/Iori Sagisawa/Pool via APПрви трилатерални сусрет три нуклеарне силе
Сусрет у Шенжену претходи разговорима Трампа, Сија и Путина, заказаним за 19. новембар. Биће то први трилатерални самит лидера Сједињених Америчких Држава, Кине и Русије, три државе које располажу нуклеарним оружјем.
Једна од тема разговора требало би да буде будућност контроле нуклеарног наоружања. Трамп настоји да постигне нови, модернизовани споразум који би, поред САД и Русије, обухватио и Кину.
Ипак, амерички званичници настоје да умање очекивања од предстојећег састанка. Према наводима Би-Би-Сија, у Вашингтону се овај сусрет посматра пре свега као почетак разговора о питању од међународног значаја.
Посебан изазов представљају велике разлике у нуклеарним арсеналима три земље. Кина располаже знатно мањим бројем нуклеарних бојевих глава од Сједињених Држава и Русије, што додатно усложњава могуће преговоре о ограничењу наоружања.
За кинеско руководство важно је и да трилатерални сусрет не потисне у други план остале разговоре у оквиру самита, на којем Пекинг настоји да истакне своју улогу у азијско-пацифичкој економији.
Кину и Русију повезује противљење америчким санкцијама
Иако је Си Ђинпинг приредио Трампу несвакидашњи дочек, лично га поздравивши по слетању на аеродром у Шенжену, кинески председник је на економском форуму АПЕК-а поновио критике на рачун трговинских ограничења и санкција.
Си се заложио за слободну и отворену трговину, док је Путин у свом обраћању нагласио способност руске економије да функционише у условима западних санкција.
Русија је изложена ограничењима због рата у Украјини, посебно у војном, технолошком и индустријском сектору. Кина се суочава са америчким санкцијама и извозним контролама повезаним са напредним технологијама, војним развојем и питањима људских права.
Пекинг одбацује једностране санкције уведене изван оквира Савета безбедности Уједињених нација, у којем и Кина и Русија имају право вета.
Према оцени Ван Ћингсонга, заменика директора Центра за руске студије Источнокинеског педагошког универзитета у Шангају, ближа сарадња Пекинга и Москве није заснована искључиво на економским интересима. Она представља и начин да две земље умање ризике настале услед подела у глобалним ланцима снабдевања и растућег протекционизма, нарочито у високотехнолошким индустријама.
ФОТО: 4045/ShutterstockШенжен као демонстрација кинеске технолошке моћи
Избор Шенжена за домаћина самита има и шири политички и економски значај. Како анализира Си-Ен-Ен, Си Ђинпинг је за сусрет са светским лидерима одабрао град који симболизује трансформацију Кине у једну од водећих светских технолошких сила.
Шенжен, метропола са око 18 милиона становника, седиште је неких од највећих кинеских технолошких компанија, међу којима су Хуавеј, произвођач дронова ДЈИ и аутомобилски гигант БИД. Ове компаније наставиле су да се развијају упркос америчким трговинским ограничењима и забранама.
Некада познат по јефтиној електроници и копијама луксузне робе, Шенжен је данас један од главних центара кинеске производње напредне технологије. Си-Ен-Ен истиче да је извоз таквих производа допринео расту кинеског трговинског суфицита, који је од почетка године већ достигао рекордних билион долара.
На улицама града данас доминирају електрична возила домаће производње, док се у појединим деловима користе роботизовани системи за услуживање купаца, аутономни таксији и дронови за доставу.
Према анализи америчке телевизије, управо такву слику модерне Кине Си жели да представи гостима самита. Она треба да покаже да кинески технолошки развој није заустављен америчким ограничењима, већ да је земља успела да изгради снажне домаће индустријске капацитете.
У том контексту, самит у Шенжену није само прилика за разговоре о трговини, санкцијама и безбедности. За Пекинг је то и прилика да пред председницима две друге велике силе представи резултате сопственог економског и технолошког развоја.



