Финале Светског првенства у Катару гледало је више од милијарду људи, отприлике сваки седми становник планете. Ниједан спорт, ниједан телевизијски спектакл, па готово ниједан глобални догађај не може да се приближи тим бројевима, што отвара питање: како је фудбал постао најмоћнији културни и финансијски феномен савременог света

Финале Светског првенства у фудбалу 2022. (Аргентина–Француска) гледало је од 1,2 до 1,4 милијарде људи, дакле седмина човечанства.

Оријентације ради, следећи најгледанији догађај је финале Лиге шампиона (Европе, наравно) које гледа између 350 и 400 милиона људи, што се и видело у Београду током преноса овогодишњег финала 30. маја. Тада су грађани који не гледају фудбал, могли чекајући сат, сат и по, да целивају појас Богородице, за шта се осталим данима чекало и по шест, седам сати.

Следећи је, изненадиће вас, крикет, који може да пређе 200 милиона ако су у финалу многољудне земље попут Индије и Пакистана. А, „стотку“ могу, повремено, да овере још само два спортска такмичења. Мало преко 100 милиона гледа Super Bowl у америчком фудбалу и одлучујуће трке Формуле 1, као ону у Абу Дабију 2022. када је Хамилтону украдена титула.

Дакле, такмичење у значају је завршено пре него што је и почело. Фудбал је толико испред свега тако да изреку „фудбал је најважнија споредна ствар на свету“ можда треба заменити изреком „фудбал је најважнија ствар на свету“.

Илустрација утицаја на фудбал кроз давање новца и потплаћивање

Популарност фудбала је експлодирала у прошлом веку. Можемо расправљати о томе зашто је баш фудбал та спортска игра која је најпопуларнија. Ја бих понудио објашњење да је „најдемократичнија“, односно да фудбал могу играти и мали и велики као и људи средње висине. Прихватам и друга објашњења. Настао је, као и гомила других спортова, у викторијанској Британији која је, реално говорећи, у 19. веку владала светом и готово природно наметала своје стандарде. Фудбал и рагби су били иста игра до средине 19. века. Лопта се састојала од надуване свињске бешике за којом су јурцали млађи мушкарци. Како свињска бешика има облину али није баш лопта, изглед лопте, а ни правила нису били формализовани. Данашња јајаста лопта којом се играју рагби и амерички фудбал за разлику од „округле“ лопте којом се игра фудбал нису били стандардизовани све до последње четвртине 19. века.

Кључни догађај у разводу фудбала од рагбија јесте оснивање Фудбалске асоцијације 1863. Чак ни тада лопта није била прецизно дефинисана. Одвајање двеју игара било је засновано на увођењу два правила у фудбал – нема играња руком и нема обарања противничког играча. Тако је и данас. Лопта се спорије формирала али је током седме деценије 19. века уведена облога од комада коже а свињска бешика је замењена вулканизованом гумом. Вулканизација је, рецимо, један од кључних доприноса фудбалу каквим га данас знамо. Сирова гума пропада лако и распада се. Додатком сумпора и термичком обрадом добија се ово што данас зовемо гумом и лако се надува до лопте. Проналазак припада Чарлсу Гудјиру (Charles Goodyear, 1839) а истоимена компанија која производи гуме за возила успешно ради и данас. Додавањем унутрашње лопте од вулканизоване гуме, Британци су лопту дефинитивно „заокруглили“ и испуцали је у цео свет.

Фудбал је толико испред свега тако да изреку „фудбал је најважнија споредна ствар на свету“ можда треба заменити изреком „фудбал је најважнија ствар на свету“

У Британији се играло навелико, а игра се постепено ширила на Европу и Јужну Америку, али и на све земље Британске империје над којом никада није залазило Сунце, што је симболизовало да je обухватала цео свет. Британија је још у 19. веку имала утакмице репрезентација својих уставних земаља попут Енглеске, Шкотске, Ирске и Велса што је и извор њиховог данашњег чланства у међународној асоцијацији ФИФА. Куриозитет је да Британци и зато што имају четири репрезантација и члана ФИФЕ, чине четири од осам чланова Комисије за фудбалска правила. Мала ли је то власт? ФИФА је основана 1904. у Паризу и приступило јој је седам земаља, а сутрадан, телеграмом и Немачка, али историчари спорта воле да тврде да је седам земаља међу оснивачима. Енглеска приступа 1905. године.

У првој половини 20. века постојале су две препреке међународним такмичењима – ратови и путовања. Ратови су очекивана препрека, а оне које чуди проблем путовања треба подсетити на то да је и у Европи требало неколико дана да се возом стигне од Русије до Париза, док су прекоокеанска путовања подразумевала дуга и спора путовања бродом какво је и приказано у филму о нашој иконичној голготи у Уругвају 1930. године.

Прва светска првенства се зато играју тек између два светска рата, 1930. Монтевидео, 1934. Италија, 1938. Француска. Она се сматрају полурегуларним јер се долазило по позиву, дакле, није било квалификација. Додатно два првенства су играна са групама и потом нокаут системом, а једно на пуке елиминацијe. Поврх свега, на последња два (прво је добио Уругвај) победник је била Италија, а нико не воли да Мусолинију подари два светска првенства. Не треба заборавити ни поменуту уругвајску голготу, а у ствари свињарију приређену Југославији у Уругвају, када је полицајац из аута додао лопту уругвајском играчу.

Други светски рат прекида прву серију светских првенстава и нов циклус почиње 1950. године.

Са прва три предратна одиграна су укупно 22 светска првенства у фудбалу. Само осам земаља може да се похвали да је понело титулу светског првака. Бразил има пет титула, Немачка и Италија по четири, Аргентина три, Француска и Уругвај по две и Енглеска и Шпанија по једну. Дакле, клуб победника је веома мали. У 21. веку клуб се смањио јер су Уругвај па, нажалост, и Бразил нестали са списка победника. Бразилци су и прославили, генерално романски израз, има га и у шпанском, Мундијал, који неформално користи читав свет.

Доминирали су светским фудбалом од отприлике 1970. до 1990. а потом је центар светског фудбала прешао у Европу. Њихова маштовита и лепршава игра је донела многе заљубљенике у фудбал, а жене и деца су почели да га играју прво рекреативно а после и такмичарски, нарочито у САД јер је фудбал мање груб од америчког фудбала.

Како су Бразилци испали из списка претендената – мада и сада умеју да играју јако – велике паре су почеле да улазе у фудбал. То и јесте главни разлог преласка центра моћи у Европу. Разлог уласка великих пара је можда теже идентификовати, али можемо да се „потрудимо“. Боде очи драматичан пораст гледалаца уз телевизијске екране. Иако се преноси и даље обављају камерама, медијум преноса сигнала је прешао на интернет и омогућио невиђено бољи квалитет слике и невиђено већи број канала. Сада у кући имате преносе свих важних утакмица свих важних лига у Европи и Јужној Америци. Већи део претплате иде на видео и генерално, мултимедијски садржај, од чега спортска права, на фудбал пре свега, одузимају већи део претплате, док саме телекомуникационе услуге учествују све мање. Додатно, практично на сваком уређају можете гледати било шта, па и утакмице. Уосталом, колико пута сте помислили да је бесмислено да гледате на мобилном телефону, док нисте сами себе „ухватили“ да то чините.

Не треба заборавити ни поменуту уругвајску голготу, а у ствари свињарију приређену Југославији у Уругвају када је полицајац из аута додао лопту уругвајском играчу

Упоредо је један порок, коцкање, постао легитимни део живота. Коцкају се сви, док је то до пре неколико деценија био порок за сумњив свет којег сте се клонили. А преноси су коцкарима и храна и животна потреба.

Све заједно, ово је фудбалу дало невиђено људско и финансијско окружење. Фудбалери се сада „продају“ за стотине милиона долара. Посао цвета и сви су задовољни.

Једанаестог јуна, можда баш на дан док читате Српски Компас почиње 23. по реду Светско првенство у фудбалу. Игра се у три земље Северне Америке – Сједињеним Државама, Канади и Мексику. По први пут се игра у новом формату. Учествује чак 48 земаља односно скоро четвртина земаља света. ФИФА има табелу којом рангира репрезентације и у врху су они које очекујете. Ко ће од њих победити, сазнаћете за месец дана. У сваком случају, на терене Северне Америке ће изаћи фудбалери који вреде, сабрано гледано, неколико десетина милијарди долара.

Како смо рекли, ни ваш допринос њиховом богатству и богатству клубова за које играју није безначајан.

И зато ако чујете неку буку са стадиона, знајте: То неки милијардери играју фудбал.