Јоаникије: Српска ћирилица нас је чувала више него што смо ми чували њу

За непуних 12 векова свог постојања ћирилица је имала свој развој, своја повремена страдања и стагнирања, била је забрањивана и гоњена, бомбардована и спаљивана, али је доживљавала нове процвате, обнове и просветљења, поручио је митрополит црногорско-приморски Јоаникије на отварању 10. јубиларног фестивала „Ћирилицом“.

Митрополит је истакао да неговати ћирилицу, између осталог, значи оспособљавати се за поштовање и прихватање истинских духовних и културних вредности које су изнедрили други народи.

Фестивал „Ћирилица“ окупља различите уметничке изразе

Фестивал „Ћирилица“ је отворен синоћ на тргу између цркава у старом граду Будве и током наредне три седмице ова манифестација ће кроз књижевност, позориште, музику, оперу, ликовну уметност понудити једно од најобухватнијих издања.

Са отварања је поручено да је „Ћирилицом“ фестивал на којем се сусрећу памћење и нове идеје, увек отворен према различитим културама, различитим погледима и уметничким изразима.

Програм овогодишњег фестивала почео је промоцијом књиге „Ћирило и Методије, who are you“ Јордана Плевнеша, док је у цркви Санта Марија ин Пунта отворена изложба „И би слово“ уметника Миливоја Бабовића.

Ћирилица објединила најзначајније личности и дела

– Овим свештеним писмом писане су најлепше словенске свете књиге, међу њима и Мирослављево јеванђеље које је уписано у Унесков регистар Памћење света као културно добро од изузетног значаја за цело човечанство. Ћирилица обједињава личности које су својим стваралаштвом обележиле времена духовног процвата њених народа, као што су код Срба Свети Сава и Његош или код Руса Јарослав Мудри и Достојевски – казао је митрополит Јоаникије.

Истакао је да ћирилица није само писмо пребогате српске књижевности већ открива и дугу непрекидну путању правне науке.

ФОТО: Компас/Илустрација

– Посебно смо поносни што је српски живопис, који се јасно препознаје у врховима светске сакралне уметности, обележен ћирилицом, што су ћирилични и наши прелепи храмови од којих су најпознатији на Унесковој листи светске културне баштине. Ћирилица је на заласку Царства Немањића остала српском роду као једина застава славе и слободе, коју на Цетињу под Орловим кршем храбро подиже господар Ђурђе Црнојевић оснивањем прве српске ћириличне штампарије – рекао је митрополит и додао:

– Њена писмена заблисташе у гиздавој Венецији одакле својом духовном светлошћу обасјаше све српске земље трудом и иждивенијем знаменитог српског штампара Божидара Вуковића Подгоричанина. У време злогласног турског ропства, овим писмом се храбрише и тешише свештенослужитељи и монаси, по српским манастирима, учећи ћирилици своја духовна чеда, да би се научила хранити се и крепити словом истине и сваком речју која излази из уста Божијих. (Мт. 4,4) – казао је митрополит, саопштено је из Митрополије црногорско-приморске.

ФОТО: Wikimedia Commons

„Колико год смо чували српску ћирилицу, још више је она чувала нас“

Истакао је да је ћирилица за непуних 12 векова свог постојања имала свој развој, своја повремена страдања и стагнирања, била забрањивана и гоњена, бомбардована и спаљивана, али је доживљавала нове процвате, обнове и просветљења.

– Уза све науке и вештине, знања и врлине, којима нас је ћирилица вековима учила, научила нас је да никада не будемо искључиви према другим азбукама, нарочито не према латиници. Открива се да неговати ћирилицу, код Срба, између осталог, значи оспособљавати се за поштовање и прихватање истинских духовних и културних вредности које су изнедрили други народи. Овде се потврђује народна мудрост: ко не воли и не чува своје, неће умети ни туђе чувати ни поштовати. Кроз време потврдила нам се још једна истина: колико год смо чували српску ћирилицу, још више је она чувала нас – поручио је, између осталог, митрополит Јоаникије.