Начин на који се у највећем делу бошњачке јавности приступа питању Сребренице неоправдано од тамошњих жртава најчешће прави пуки инструмент за остваривање политичке користи
Недавно је председник Србије Александар Вучић, у осврту на бесловесне тезе које већ дуже време, уз здушну подршку појединих бошњачких политичких и медијских структура, у вези са измишљеном афером „Сарајево сафари“ пласира самозвани „истраживачки“ новинар и један од истакнутијих експонената регионалног обавештајног и медијско-криминогеног подземља Домагој Маргетић, изјавио је да би се сваки пут када је српски народ покушао да се приближи Бошњацима нешто догодило, односно да су одређене службе имале задатак да Бошњацима објасне да су им Хрвати ближи него Срби. Тешко да нешто боље одсликава ове речи српског председника од подмуклог и бруталног напада којем је он сам био изложен када је, као пар екселанс гест добросуседских односа и спремности на помирење, тада у својству премијера одлучио да присуствује комеморацији у Поточарима у јулу 2015. године.
Поменути напад су, уз несумњиво одобрење појединих страних обавештајних служби, извеле радикалне бошњачке структуре, и то тако што су, упркос присуству припадника бројних полицијско-безбедносних тела Босне и Херцеговине (БиХ) задужених за обезбеђивање овог скупа и његових учесника, а нарочито представника других држава, председник Србије и чланови његовог обезбеђења преусмерени у небезбедан део Меморијалног центра (МЦ) „Сребреница – Поточари“, где су били директно изложени изливу беса окупљене разуларене масе.
Иза овог напада су, по свему што је од тада установљено, стајали поједини представници руководећих кругова сада водеће опозиционе бошњачке Странке демократске акције (СДА), параобавештајне структуре блиске овој странци и различита екстремистичка удружења и групе. Да ствар буде гора, потоња оперативна сазнања су потврдила да су поједина лица укључена у осмишљавање и организацију овог мучког напада код себе имала и хладно оружје, са идејом да се на српског председника изврши атентат, односно, како су говорили, „да му се пролије крв и да се обележи“.
Иако су након напада у Тужилаштву БиХ отворене истраге и формирани предмети, истражни поступци су за већину осумњичених обустављени или су остали у фази предистраге, те до данас нико није правоснажно осуђен за овај мучки напад.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 9. јула, можете да прочитате цео текст "Истина о Сребреници"
