Председник Владе Србије Ђуро Мацут изјавио је данас да је инфлација у јуну износила 2,7 одсто, што Србију сврстава у земље са нижом инфлацијом у Европи и истакао да то показује да мере које влада спроводи дају резултате.
– Данас смо на седници Савета за БДП у проширеном саставу анализирали актуелне економске показатеље који потврђују да Србија остварује стабилне и добре резултате. Инфлација у јуну је износила 2,7 одсто, налазимо се негде чак испод просека Европске уније – рекао је Мацут након седнице Савета за координацију активности и мера за раст бруто домаћег производа (БДП) која је одржана у Влади Србије.
Додао је да је просечна зарада у јуну износила 1.038 евра.
– Ако говоримо по секторима, имали смо податак да је туризам порастао за 5,5 одсто, односно да је број ноћења већи у периоду у мају у односу на исти период прошле године, као и да је број ноћења страних туриста порастао за чак 9,3 одсто – рекао је Мацут.
ФОТО: TANJUG/AMIR HAMZAGIĆИстакао је да је трговина на мало наставила стабилан раст од 6,2 одсто што говори и о стабилној и очуваној потрошњи и поверењу грађана.
– Посебно охрабрује податак да је у периоду од јануара до маја извоз порастао укупно за 7,7 одсто, док је увоз повећан за свега један одсто, што такође представља позитиван сигнал за нашу привреду и њену конкурентност – рекао је Мацут.
Нагласио је да ће наставити да чувају макроекономску стабилност и да подстичу даљи привредни раст.
– Наставићемо да стварамо услове за још веће инвестиције, нова радна места и бољи животни стандард свих грађана Србије – поручио је Мацут.
Додао је да ће се наставити са радом Савета за БДП и да очекује да до краја јула имају још један састанак где ће пратити актуелности на веома блиском нивоу.
Седници Савета присуствовали су потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић.
На седници су били и министар за европске интеграције Немања Старовић, министар туризма и омладине Хусеин Мемић, министар спорта Зоран Гајић, министар за бригу о селу Милан Кркобабић и министар информисања и телекомуникација Борис Братина.
Седници Савета за координацију активности и мера за раст бруто домаћег производа присуствовали су и председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж, директор Србијагаса Душан Бајатовић и градоначелник Новог Сада Жарко Мићин.
ФОТО: GagoDesign/ShutterstockИнфлација успорава, али спољни ризици и даље остају
Инфлаторна кретања у Србији у претходном периоду показују постепено успоравање раста цена у односу на период снажних инфлаторних притисака током 2025. године. Према подацима Републичког завода за статистику, потрошачке цене у јуну 2025. године биле су 4,6 одсто више него у истом месецу 2024. године.
Током 2025. године инфлација је постепено успоравала, а током 2026. године фокус економске политике био је усмерен на очување ценовне стабилности и стварање услова за одржив привредни раст. Стабилније инфлаторно окружење омогућава грађанима и привреди лакше планирање трошкова, инвестиција и потрошње.
Највећа повећања цена у претходном периоду забележена су у појединим категоријама потрошње, пре свега храна и безалкохолна пића, где је у јуну 2025. године забележен раст од 1,7 одсто, као и рекреација и култура са повећањем од 2,2 одсто. Раст цена забележен је и код транспорта, здравља, ресторана и хотела, док су код појединих група производа цене остале готово непромењене.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Стабилизација инфлације важна је за очување куповне моћи становништва, али сама стопа раста цена није једини показатељ економског стандарда. На положај грађана утичу и кретање зарада, запослености, потрошње и укупне привредне активности.
Будуће кретање инфлације зависиће и од спољних фактора, пре свега цена енергената, кретања на глобалним тржиштима и економских прилика у Европској унији, која представља једног од најважнијих економских партнера Србије. Због тога ће очување ценовне стабилности остати један од кључних приоритета економске политике.
