Савршена олуја над светском економијом: Ормуз и Баб ел Мандеб у средишту кризе

Светска економија поново се нашла у ситуацији у којој геополитички сукоб може да прерасте у глобални економски проблем. После Ормуског мореуза, чија је проходност већ доведена у питање ратом против Ирана, сада је угрожен и Баб ел Мандеб, једна од кључних веза између азијских производних центара и европских тржишта. Истовремени притисак на два стратешка поморска пролаза могао би да поремети снабдевање енергијом и робом, подигне цене и поново појача инфлаторне притиске, стварајући готово савршену олују која прети да угрози стабилност светске економије.

Ескалација сукоба са Хутима у Јемену за сада одговара иранском режиму, који, према оцени аналитичара, рачуна на нагли скок цена нафте како би појачао притисак на Доналда Трампа и приморао га да попусти.

Офанзива Хута сада отвара ново жариште на Баб ел Мандебу, уском поморском пролазу који повезује Црвено море са Индијским океаном и којим пролази готово девет одсто светске поморске трговине. Његов значај није само у количини робе која се њиме превози, већ и у положају на једној од најважнијих трговачких рута која повезује азијске производне центре са Суецким каналом и европским тржиштима. Озбиљнији поремећај на овој рути неминовно би продужио путеве којима роба стиже до Европе, повећао трошкове транспорта и додатно оптеретио глобалне ланце снабдевања.

У таквим околностима, пораз снага међународно признате јеменске владе, које су Хути потиснули у близини мореуза, добија шири значај. Побуњеници настоје да искористе регионални хаос изазван америчко-израелским ратом против Ирана и да се наметну као неизбежни саговорник у овом делу Блиског истока. Њихово јачање истовремено отвара још једно питање за Саудијску Арабију, која се поново суочава са противником са којим је годинама водила рат без одлучујуће победе, пише Ројтерс.

Америчко-израелска офанзива против иранског режима, која је, према речима америчког председника Доналда Трампа, требало да буде само „излет“ који ће довести до „безусловне предаје“, већ се одавно претворила у дуготрајан и све сложенији сукоб. Ормуски мореуз нашао се у самом средишту тог сукоба. Иран његовим затварањем настоји да успостави досад невиђен степен контроле над овим стратешким грлом светске енергетске трговине, док Сједињене Државе економским притиском покушавају да изнуде оно што оружаним путем нису успеле да постигну, капитулацију под условима које поставља Вашингтон.

ФОТО: Aninka Bongers/Shutterstock

Ормуз и Баб ел Мандеб: Исти значај, али другачије улоге

Ормуски мореуз и Баб ел Мандеб немају исту улогу у светској економији, али њихово истовремено угрожавање ствара далеко већи проблем него када би био погођен само један од њих. Кроз Ормуз дневно пролази више од 20 милиона барела нафте и нафтних деривата, што представља око петине светске потрошње нафте. Баб ел Мандеб има другачију тежину. Њиме пролази готово девет одсто светске поморске трговине, јер представља јужни улаз у Црвено море и један од кључних приступа Суецком каналу, пише Ле Монд (Le Monde).

Зато би затварање Ормуза пре свега погодило снабдевање светског тржишта нафтом и гасом, док би озбиљан поремећај код Баб ел Мандеба најдиректније погодио транспорт робе између Азије и Европе. Бродови који не могу безбедно да прођу кроз Црвено море морају да заобилазе Африку, око Рта добре наде, што пут између Азије и Европе продужава за око 6.000 километара. То значи веће трошкове горива, осигурања и транспорта, али и мањи број расположивих бродова на другим рутама.

Додатни проблем за тржиште нафте представља чињеница да је Саудијска Арабија истовремено изгубила и део могућности да заобиђе Ормуз. Нафтовод Исток–Запад , капацитета до седам милиона барела дневно, повезује саудијска нафтна поља са луком Јанбу на Црвеном мору. Његова сврха је управо да омогући извоз нафте без проласка кроз Ормуски мореуз, али је после напада дроновима нафтовод затворен. Тако се оно што су иначе два различита проблема сада спаја у један. На једној страни налази се најважнији светски пролаз за транспорт нафте, а на другој једна од главних рута за превоз робе између Азије и Европе, док је истовремено ограничен и алтернативни саудијски пут за извоз нафте.

Последице се већ виде на ценама. Брент је средином септембра поново премашио 100 долара за барел, док је у тренутку овог таласа кризе достигао цену од око 108 долара. Али много важнији податак од саме цене јесте количина робе и енергената која је изложена ризику. Када се поремети један поморски правац, тржиште може да тражи алтернативу. Када су истовремено под притиском Ормуски мореуз, Баб ел Мандеб и саудијски нафтовод, тих алтернатива готово да и нема.

ФОТО: Andrew Matthews/PA via AP

Офанзива Хута

Нова офанзива Хута отвара и питање улоге Ирана, који негира директну умешаност у ескалацију у Јемену. Ипак, њихов успех несумњиво мења однос снага на терену и иде у прилог Техерану. Хути су успели да потисну снаге међународно признате јеменске владе у близини Баб ел Мандеба и поново покажу да могу да угрозе један од најважнијих поморских пролаза у региону. За Саудијску Арабију то је посебно осетљиво јер се суочава са противником са којим је већ годинама у сукобу.

За Мухамеда бин Салмана овај развој догађаја има и личну политичку тежину. Као млади министар одбране, 2015. године покренуо је саудијску војну интервенцију у Јемену, у уверењу да ће војна надмоћ краљевства омогућити брз обрачун са Хутима. Рат се, међутим, претворио у дуготрајан сукоб, а Ријад је 2022. практично напустио директну војну интервенцију и окренуо се преговорима, оцењује у својој анализи Ле Монд.

ФОТО: Mohammed al-wafi/Shutterstock

Тиме је Мухамед бин Салман добио простор да се усредсреди на економску трансформацију Саудијске Арабије и смањивање зависности земље од нафте. Његов план, познат као „Визија 2030“, подразумева велика улагања у инфраструктуру, туризам, технологију и нове индустрије. Рат са Ираном сада поново уноси нестабилност у регион у којем је Ријад покушавао да створи услове за дугорочни економски развој.

Додатни проблем представља то што се сада тестирају и нови безбедносни односи Саудијске Арабије. Пакт који је Ријад у августу закључио са Турском и Пакистаном у Меки требало је да представља додатну гаранцију безбедности краљевства. Нова офанзива Хута, међутим, долази у тренутку када се показује колико је тешко заштитити Саудијску Арабију од последица ширег регионалног сукоба.

У тој ситуацији Хути добијају значај који превазилази границе Јемена. Њихова способност да угрозе Баб ел Мандеб отвара Ирану још један канал за деловање према противницима, али последице такве стратегије не остају ограничене на Блиски исток. Оне се преко цена нафте, поморског саобраћаја и трошкова осигурања транспорта преносе и на остатак светске економије.