Светско енергетско тржиште све теже успева да ублажи последице поремећаја снабдевања са Блиског истока, а период нестабилних и високих цена могао би да потраје знатно дуже него што се очекивало.
На то су упозорили високи руководиоци енергетских компанија Шел и Еквинор, наводећи да механизми који су до сада спречавали још већи ценовни удар постепено слабе, пише Ројтерс.
Иако је глобално тржиште до сада показало изузетну способност прилагођавања губитку великих количина нафте и течног природног гаса (LNG), резерве, алтернативни транспортни правци и додатна производња не могу неограничено да надокнађују поремећаје.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Последице се већ виде. Напади на танкере на Блиском истоку помогли су да цена сирове нафте ове недеље крене ка 110 долара за барел, први пут од маја, док су цене неких прерађених горива порасле још снажније. Дизел је достигао рекордне нивое.
Са тржишта нестало 1,6 милијарди барела нафте
Размере досадашњег поремећаја показују подаци које је представио главни економиста компаније Шел трејдинг Адам Ричи на енергетској конференцији у Ослу.
Према прорачунима Шела, од почетка америчко-израелског рата са Ираном крајем фебруара светско тржиште изгубило је око 36 милиона метричких тона течног природног гаса.
То је приближно једнако укупној количини LNG-а коју су Велика Британија и Француска увезле током целе прошле године.
ФОТО: QQMinh88/ ShutterstockИстовремено је са тржишта нестало око 1,6 милијарди барела сирове нафте и кондензата.
У нормалним околностима, губитак таквих количина могао би да изазове још драматичнији раст цена. Светско енергетско тржиште је, међутим, успело да апсорбује значајан део удара.
Помогла је слабија потражња из Кине, али и повлачење нафте и гаса из залиха, флексибилност транспортних капацитета, неискоришћени капацитети нафтовода и раст производње у Северној и Јужној Америци.
Проблем је што ти механизми имају границе.
– Али ти амортизери слабе – упозорио је Ричи.
Нови поремећај могао би много јаче да погоди тржиште
Управо је то највећи ризик за наредне месеце.
Први велики поремећај снабдевања затекао је свет са резервним могућностима за реакцију. Залихе су могле да буду смањене, танкери преусмерени, производња повећана, а део несташице надокнађен са других тржишта.
Међутим, што криза дуже траје, мање је простора за понављање истих мера.
То значи да би нови удар на производњу, транспорт или енергетску инфраструктуру могао да има већи утицај на цене него што би имао на почетку кризе.
ФОТО: ProfimediaЧак ни поновно отварање кључних енергетских транспортних праваца не би значило да би се тржиште одмах вратило у нормалу.
Према Ричијевој процени, проблеми у поморском транспорту, производњи и ланцима снабдевања могли би да одложе нормализацију дубоко у 2027. годину, и то под условом да не дође до новог оштећења енергетске инфраструктуре.
Након тога морале би да буду обновљене и потрошене залихе.
То би створило додатну потражњу за нафтом и гасом чак и када се непосредна криза смири.
Европа пред зиму са мањим резервама гаса
Посебно осетљива могла би да буде Европа.
Генерални директор норвешког Еквинора Андерс Опедал упозорио је да су европска складишта гаса пред зиму попуњена знатно испод уобичајеног сезонског нивоа.
На кретање цена током наредних месеци зато ће утицати неколико фактора – зимске температуре, доступност LNG-а који пролази кроз Ормуски мореуз и конкуренција европских и азијских купаца за исте товаре течног природног гаса.
ФОТО: HJBC/ShutterstockУколико зима буде хладнија, потрошња гаса могла би значајно да порасте. Европа би тада морала да се такмичи са азијским земљама за ограничене количине LNG-а које стижу танкерима.
– Амортизери више нису довољни као што су били на почетку сукоба и мислим да ће потрошачи то осетити бар током наредних неколико месеци – рекао је Опедал.
Од Блиског истока до рачуна потрошача
Енергетска криза зато више није само питање количине нафте која се произведе на Блиском истоку.
Цена барела утиче на гориво, транспорт и производњу, док висока цена природног гаса погађа индустрију, производњу електричне енергије и грејање.
Посебно је значајан раст цене дизела, јер се он широко користи у друмском транспорту, пољопривреди и индустрији. Његово поскупљење може постепено да се пренесе и на цене робе која се превози.
Истовремено, светско тржиште мора да обнови залихе које су потрошене како би се ублажио први удар кризе. Управо ту лежи суштина упозорења Шела и Еквинора.
Глобални енергетски систем до сада није остао без начина да одговори на поремећаје. Али сваки месец током којег се користе резерве, алтернативни правци и додатни производни капацитети смањује простор за реакцију на следећу кризу.
Зато нови озбиљан поремећај на Блиском истоку не би погодио исто тржиште као онај са почетка сукоба, погодио би тржиште које је већ потрошило део својих „амортизера“.
