Франкфуртер алгемајне цајтунг: „Сарајево сафари“ – бајка о лову на људе

Под насловом „Бајка о лову на људе“, немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ) данас доноси други наставак о „Сарајево сафарију“, наводећи да „постоје озбиљне сумње“ у причу да су богати странци током опсаде Сарајева наводно организовано долазили и плаћали да пуцају на цивиле.

Новинар листа Мајкл Мартенс пише да је покушао да провери да ли има истине у тврдњама да су Срби око Сарајева за новац богаташима наводно давали прилику да пуцају по грађанима, додајући да доказа заправо нема.

Мартенс је навео да је разговарао са многим људима који добро познају догађаје током опсаде Сарајева, али да нико од њих нема ни најмању информацију да су постојали такозвани “снајпер туристи“, који су плаћали како би пуцали на цивиле.

ФАЗ: Извори о „снајперским туристима“ ослањају се на непоуздане сведочанства

Новинар ФАЗ-а, који је и раније објавио чланак у којем је проверавао веродостојност кључних извора те приче, у викенд-издању угледног немачког листа изнео је нове аргументе, према којима се извори, на којима почива цела прича – један документарни филм и две књиге, ослањају на анонимне, непоуздане или преминуле сведоке које аутори често помињу тек по надимцима, преноси Дојче веле.

– Ко се, насупрот томе, сам распита у Сарајеву и разговара с људима који су преживели опсаду, врло брзо наилази на противречности у тој причи – наводи Мартенс.

Он каже да је о тој теми разговарао и са фрањевцем, фра Мирком Мајданџићем који се добро сећа опсаде, несташице воде и снајперске ватре јер је и сам то време провео у Сарајеву.

Мајданџић је Мартенсу рекао да сумња у причу о страним „ловцима на људе“.

ФОТО: Aleksandr Medvedkov/Shutterstock

Фрањевац је за немачки лист рекао да му је „тешко да поверује да су долазили богати странци и плаћали како би пуцали“.

– Што је човек богатији и моћнији, можда је већа и његова склоност перверзијама. Али та прича о италијанским ловцима на људе… Зашто за њу нисмо чули још током рата – упитао је Мајданџић.

Мајданџић је казао да је запрепашћен тврдњом из књиге „Викенд-снајперисти“ италијанског писца Езија Гавазенија, према којој је један сведок током рата управо од једног фрањевца чуо причу о италијанским снајперистима који су из обести пуцали на цивиле.

Он је Мартенсу рекао и да познаје свих 28 фрањеваца који су током рата били у Сарајеву, и да му баш нико од њих није о томе рекао ни речи.

ФОТО: Vital Hil/Shutterstock

Приче о страним снајперистима без потврде у документацији Хашког суда

Мартенс наводи да је главни аргумент оних који верују у тај ратни мит постојање сведока, међу којима је амерички ватрогасац Џон Џордан, који је боравио у опкољеном Сарајеву и сведочио пред Хашким судом, и који је успут поменуо нешто што би се могло протумачити као потврда тврдње о туристима-убицама.

– Тврдио је да је на сарајевској Грбавици, коју су држале српске снаге, видео људе – или једног човека, јер током исказа прелази из једнине у множину, који очигледно нису познавали терен и које су водили српски борци. Џордан их назива ‘туристима-стрелцима’. Није их видео како пуцају, али јесте како их воде од једног до другог снајперског положаја – пише ФАЗ.

Мартенс наводи да „ко жели, те речи може да схвати на разне начине“, као и да је „италијански квази-истраживач Гавазени управо то учинио“ и у „својој књизи Џорданово сведочење чак назива ‘одлучујућим’“.

Он наводи да су бројни медији пренели тврдње Гавазенија, иако је Џордан једини сведок који је пред Хашким судом поменуо наводне снајперисте-дошљаке, „док преосталих 4.649 сведока није изнело ништа слично“.

Мартенс је навео да је покушао да контактира бившу главну тужитељку Хашког трибунала Карлу дел Понте и њеног наследника Сержа Брамерца, који никада нису јавно говорили о такозваном „сафарију“, али да Дел Понте више не одговара на новинарске упите, док Брамерц, који је главни тужилац Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале од 2016. године, због своје садашње дужности не може да коментарише ту тему.

Новинар наводи да је разговарао с некадашњим високим службеником Хашког трибунала који је желео да остане анониман и који је био огорчен због прича о такозваном „сафарију“, наводећи да „та прича одвлачи пажњу са хитно потребне потраге за стварним починиоцима стварних ратних злочина“.

– Тај човек је огорчен због те „легенде“, како је назива током телефонског разговора – казао је Мартенс.

Његов саговорник је рекао да у десет милиона страница документације коју је прикупио Хашки трибунал, осим Џорданове изјаве, не постоји ништа што би упућивало на наводне туристе-убице.

Додао је да ни тужилаштва у Босни и Херцеговини, Италији и Белгији немају ништа више од прича из друге руке, какве се појављују и у књигама.

Према његовим речима, Џорданово сведочење својевремено је оцењено као „нимало веродостојно“ и није имало никакву улогу у пресудама Хашког суда.

Мартенс наводи да је разговарао са више од десет особа које су преживеле опсаду Сарајева и после се професионално бавиле том темом.

Додаје да нико од њих нема ни најмању индицију да је „сафари“ заиста постојао.

– Прича о стотинама богатих странаца који су у Босни учествовали у лову на људе отприлике је једнако уверљива као тврдња да се током рата појавио Кинг Конг како би бранио Сарајево. Разлика је само у томе што је прича о Кинг Конгу толико очигледно измишљена да је страни медији не би прихватили као чињеницу – закључује Мартенс.