Изјава бившег обавештајца Армије БиХ Едина Субашића да председник Србије Александар Вучић није био део феномена Сарајево сафари поново је доспела у фокус јавности, после најновијих информација да италијански тужиоци, који испитују наводе о такозваном „снајперском туризму” током рата у БиХ, за сада немају довољно доказа да затраже суђење осумњиченима.
Случај који је у регионалној јавности месецима праћен уз бројне оптужбе и спекулације, добио је нови обрт након што је Ројтерс објавио да истрага у Милану тренутно располаже само посредним елементима, али не и чврстим доказима за подизање предмета на ниво суђења. Према наводима агенције, пет особа је под истрагом због тврдњи да су Италијани и други странци током опсаде Сарајева плаћали како би пуцали на цивиле, али је извор упознат са предметом навео да тужиоци у овом тренутку не би могли да траже упућивање осумњичених на суђење.
Управо у том контексту поново се подсећа на изјаву Субашића, који је у јавности представљан као један од важних саговорника у причи о такозваном „Сарајево сафарију”. Он је раније за лист „Данас” говорио о својим сазнањима из ратног периода, наводећи да је као аналитичар Војне обавештајне службе Армије Републике БиХ крајем 1993. године добио на анализу исказ заробљеног српског добровољца у којем су се помињали Италијани који су, како је тврдио, дошли у зону Сарајева.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Иако је Субашић у том интервјуу говорио о уверењу да је феномен „викенд-снајпериста” постојао, он је истовремено јасно одбацио довођење Александра Вучића у везу са тим наводима. На питање о тврдњама које су у јавност износили хрватски новинар Домагој Маргетић и адвокат Чедомир Стојковић, Субашић је казао:
– Знате, Вучић је последњи човек на свету којег бих ја узео у одбрану. Али, он заиста није био део феномена сафари. Он треба одговарати за друге ствари – рекао је Субашић.
Он је додао да се Вучић, како је навео, не уклапа у профил сафари-ловаца о којима овде говоримо, нагласивши да се таквим оптужбама, по његовом мишљењу, контаминирају истраге у Милану и Сарајеву непотребним оптужбама које је лако побити.
Субашићева изјава посебно је значајна јер долази од човека који је у јавности годинама повезиван са истраживањем овог случаја, а не од политичког савезника председника Србије. Управо зато његове речи представљају један од најважнијих контрааргумената тврдњама које су се у делу регионалних медија појављивале у вези са Вучићем.
Да је унутар самог круга аутора и промотера ове приче било озбиљних спорења, показала је и јавна расправа између Домагоја Маргетића и Субашића. На представљању Маргетићеве књиге у Сарајеву дошло је до вербалног инцидента, а Субашић је и тада, према извештајима регионалних медија, оспоравао тврдње да је председник Србије био део такозваног „људског сафарија”.
У истом извештају наведено је да је расправа избила управо око начина на који је Маргетић водио случај и око оптужби које је износио на рачун Вучића. Тај сукоб додатно је показао да ни међу онима који су подржавали причу о „Сарајево сафарију” није постојала сагласност о покушајима да се председник Србије доведе у везу са тим наводима.
Најновији подаци из Италије, према којима тужиоци за сада немају довољно доказа за суђење, додатно су отворили питање кредибилитета јавних оптужби које су претходних месеци пласиране у региону. Истовремено, изјава Едина Субашића остаје један од најјаснијих примера да је чак и саговорник на кога су се позивали заговорници приче о „Сарајево сафарију” одбацио тврдње да је Александар Вучић био део тог случаја.
