Француска је постала главна локомотива развоја вештачке интелигенције у Европи, а Париз се позиционирао као водећи европски град по броју створених радних места у овом сектору, показала је данас објављена анализа платформе Линкедин.
Према подацима из истраживања, у Европској унији је од 2023. године отворено више од 256.000 радних места повезаних са вештачком интелигенцијом, док се укупно тржиште рада и даље опоравља спорије од нивоа пре пандемије.
У Паризу је између 2023. и 2025. године створено око 20.000 радних места у области АИ, чиме је град постао један од водећих европских чворишта за ову технологију, испред градова попут Даблина, Минхена и Милана, преноси БФМ ТВ.
Кључ успеха Француске лежи у снажном истраживачком екосистему, престижним инжењерским школама, брзорастућој стартап сцени са лидерима попут компаније Мистрал АИ, као и у масовним јавним и приватним инвестицијама.
Француска држава је још 2018. године покренула националну АИ стратегију, која је касније додатно оснажена кроз стратешки план „Француска 2030“. тОвај инвестициони талас прате и историјска приватна улагања, међу којима се издваја преко 109 милијарди евра најављених на самиту у Паризу, рекордан допринос јапанске Софтбанке од 75 милијарди евра, као и пројекат компаније Мистрал АИ која у партнерству са фондом МГX гради гигантски рачунарски кампус вредан 8,5 милијарди евра.
Француска, поред Париза, може да се похвали и другим градовима који брзо напредују по питању вештачке интелигенције.
Гренобл има највећу концентрацију АИ стручњака у земљи, захваљујући својој оријентацији ка електроници и технологијама.
Тулуз бележи најбржи раст понуда за посао у обласи вештачке интелигенције у Европи, са скоком од 67 одсто за годину дана, што је директна последица интеграције вештачке интелигенције у ваздухопловни, свемирски и одбрамбени сектор
Најновија студија мреже ЛинкедИн показује да вештачка интелигенција у овој фази не уништава масовно радна места у Француској, већ их трансформише.
Вештачка интелигенција тренутно служи као алат који надограђује и проширује људски рад, а не као његова замена, закључују истраживачи.
