Од времена када су возачи без готово икакве заштите јурили отвореним друмовима до ере савршено контролисаних услова, пут ауто спорта био је обележен и трагедијама и напретком. Управо тај спој ризика и иновације обликовао је такмичење које данас представља врхунац технолошког и спортског достигнућа

Возила су прекрила свет. „Када би неки ванземаљац посматрао свет“ – чувена флоскула за слабе публицисте – свакако би уочио две људске творевине – чудовишне бетонске зградурине и сторине милиона возила које се мувају међу њима.

Тек касније, „финијим телескопом“, ванземаљац би уочио и људе.

Људи су истина, прво уочили себе.

Како имају руке и ноге лако су уочили и да могу да проверавају ко може да више претрчи, да даље баци, да јаче удари. Тако су настали спортови.

Када су људи направили аутомобил, што је највећа светиња међу возилима, пожелели су и да се такмиче чији је ауто бржи. Бенц је добио лиценцу за мотор са унутрашњим сагоревањем 1886, што можемо сматрати годином рођења аутомобила, а прва трка Париз-Руaн је одржана 1894. године.

Ле Ман, Француска: Полиција и пролазници у паници трагају за преживелима у испреплетеној гомили тела и челика, након што је тркачки аутомобил улетео у публику на 24-часовној трци издржљивости у Ле Ману

Историчари кажу да је та прва трка била више прослава аутомобилизма – учествовала су возила не само на бензински, него и на парни погон – али свеједно. Почело је.

Прва половина 20. века је оставила бројне фотографије возила који са возачима који носе обавезне округле наочари позајмљене од пилота из Првог светског рата. Они у отвореној кабини јурцају светским, а пре свега европским друмовима. Такмичења су у тој фази била без претеране регулација. Гледало се само ко је имао бржи ауто или био вештији возач.

Као куриозитет те епохе, а заправо њеног краја и новог почетка, ваља се сетити трке око Калемегдана. Њу су организовали лист „Политика“ и Аутомобилски клуб Краљевине Југославије. Названа је Београдски Гран при. По француски, који је и данас језик спортских организација, писало би се Grand Prix. Ово „x” се не изговар, као и многа друга сллова у француском, веле да су писари били плаћени по слову у средњем веку па су по које и додавали. И, за будућност регулације, вожена је по Гранд при правилима.

После Другог светског рата долази време регулације. И, као што су сви спортови у то ушли,ушао је и ауто спорт. 1946 је одржана Велика награда Торина која је вожена под прецизним ограничењима за моторе

Главни штос је да је трка одржана 3. септембра 1939, два дана пошто је Немачка напала Пољску (истина, Пољску је напао и СССР, али смо одлучили да то заборавимо). Очигледно ни организатори, а ни српска јавност, нису имали осећај да је почео чудовишни рат.

После Другог светског рата долази време регулације. И, као што су сви спортови у то ушли, ушао је и ауто спорт. 1946 је одржана Велика награда Торина која је вожена под прецизним ограничењима за моторе. На пример, до 1,5 литара запремине за моторе са компресијом и до 4,5 за атмосферске. Неки ту трку, историчари спорта воле да расправљају, сматрају првом трком Формуле 1. Истина, те године у лето је усвојен скуп прописа за будуће трке. Прописи су названи Формула 1, а сада се тако зове и светско такмичење. Књига правила Формуле 1 је требало да се примењује од 1947, али је прва трка, Велика награда Велике Британије, по тим правилима одржана у Силверстону, 13. маја 1950, те је то официјелни почетак такмичења Формуле 1. Од тада се званично и води Светски шампионат возача.

Да поједноставимо, Калемегдан је претеча Формуле 1, Торино 1946. је нулта тачка а Силверстон 1950. институционализација.

Од тада је, ево три четврт века, Формула 1 најпрестижнији ауто спорт.

Претеча Формуле 1 на Калемегдану – Међународне аутомобилске и мотоциклистичке трке одржане 3. септембра 1939.

Формат такмичења, бодовање, а о књизи правила Формуле 1, која је сада нарасла а 1000 страна, и да не говоримо, се стално мењао. Сада има 11 тимова (од ове године, иначе је 10 тимова било распрострањено), са по два возача. Тимови су најчешће везани за неког великог произвођача аутомобила (Мерцедес, Ферари, Ауди, Форд, Мек Ларен, Астон Мартин) али их има названих и по спонзору (Ред Бул). По правилима то су посебне фирме, финансиране од основне и од реклама (отменије се каже: спонзора), како би им се контролисао трошак. Тренутно је, не узимајући новац дат самим возачима, тај лимит нешто испод 200 милиона долара по тиму и виљ тог лимита је да повећа компетитивност слабијих тимова.

Вози се сада, како је Формулу 1 као бренд откупила америчка агенција чак 24 трке, на свим континентима осим у Африци. Трке се возе сваке друге недеље на стазама од 4-6 километара дужине са 15-20 кривина. Трка се вози док се не достигне 300 км и старно-циљни знак. То значи да за отприлике сат и по, ако нема прекида, просечна брзина буде преко 200 километара на сат. На равним деловима стазе достиже се и 360, а на кривинама брзина често пада и на 70 километара на сат. У таквим условима возачи трпе убрзања и успорења слична пилотима тестних млазних авиона. То значи да возач Формуле 1 мора бити и физички, и ко зна како све не, спреман. Без обзира на то, или можда чак с обзиром на то, постоје возачи који у двадесет година постају победници неког Гран прија и светски прваци, а има их као што је седмоструки светски првак Хамилтон, који и даље возе под крај четврте деценије живота. Без скоро икакве резерве се може рећи да су тих двадесетак возача, најбољих двадесетак возача на свету.

Кроз овако дугу епоху у Формули 1 се опробала целокупна светска технологија.

Као куриозитет епохе прве половине 20. века, а заправо њеног краја и почетка друге, ваља се сетити трке око Калемегдана. Њу су организовали лист „Политика“ и Аутомобилски клуб Краљевине Југославије

Оно што је за гледаоца најуочљивије, мењао се дизајн возила како би постали аеродинамички што ефикаснији. Садашњи изглед „спљоштеног комбија“ са четири точка који „вире напоље“, се, ма колико некоме изгледао ружан, а мени свакако тако изгледа, испоставио као најефикаснији.

Следећа, визуелно мање уочљива, али наравно неопходна карактеристика сваког, па и тркачког аутомобила је мотор – ако хоћете да глумите познаваоца користите израз „погонска јединица“ – који је прошао све што је аутомобилска технологија у ових 75 година од прве трке у Силверстону прошла.

Почело је са моторима од пуно литара запремине и свим могући експериментима са компресијом, турбинама, убризгавањем, … У 21. веку је помама глобалног загревања захватила и Формулу 1 па је од 2012. уведена и батерија, односно садашњи мотори су хибридни. До ове године однос снаге коју даје батерија према мотору са унутрашњим сагоревањем је био 2:8, а од ове сезоне је 5:5 односно пола-пола. Упоредо са овим променама је смањивана и радна запремина мотора која је сада је 1,6 литара. Тај мотор у комбинацији са батеријом коју је некада сам пунио, а сада се пуни само кочењем, произведе 1000 коњских снага! То је вероватно највеће достигнуће у аутомобилској технологији посматрано глобално.

Ова еволуција мотора показује како је Формула 1 пратила све моде па и моду електричних аутомобила која је настала у 21. веку. Победу председника Трампа нису, изгледа предвидели па су баш ове године увели још већу батерију.

Андреа Кими Антонели из Мерцедес АМГ Ф1 тима слави победу уочи Велике награде Јапана у оквиру Светског шампионата Формуле 1 за 2026. годину на стази Сузука у Сузуки, Јапан, од 26. до 29. марта 2026. године

Иако „електричну моду“ можемо посматрати и са скепсом, један други аспект, што је за сваку похвалу, се променио у Формули 1. То је безбедност.

Педесете године, када је отпочела и историја Формуле 1 а и целог светског савременог ауто спорта, су обележене низом несрећа. На трци Хиљаду миља 1957 – која се у Италији возила на отвореном друму Милано-Рим и назад, што је око 1600 км или 10000 миља – погинуло је 9 гледалаца а међу њима и петоро деце. Фераријев аутомобил је налетео на неку препреку од које му је пукла гума и скренула га у гледаоце који су, као на бициклистичким тркама, стајали уз друм. Још мрачнији рекорд је постигнут у Ле Ману када је Мерцедесов аутомобил, после вишеструког судара улетео на трибину, запалио се и побио 83 гледаоца. Осим тога каросерија аутомобил је била прављена од магнезијума који гори при самом додиру са ваздухом. Мерцедес после тога деценијама није учествовао на тркама.

У савременој епохи су, наравно, лудости попут трке на отвореном друму немогуће, али је и модерна технологија дала огроман допринос. После било ког инцидента у коме возило остане на стази уводи се безбедносно возило које предводи колону успореним темпом

У савременој епохи су, наравно, лудости попут трке на отвореном друму немогуће, али је и модерна технологија дала огроман допринос. После било ког инцидента у коме возило остане на стази уводи се безбедносно возило које предводи колону успореним темпом. Све каросерије су прављене од модерних материјала који не горе а возачи седе у специјално дизајнираним капсулама које их штите и од пожара и од удара. У последњих десетак година нема смртних несрећа, па чак ни тежих повреда.

Овај путујући циркус Формуле 1 који обилази скоро све континенте је и један од најгледанијих телевизијских спектакала. Поред, рецимо у Мелбурну, пола милиона гледалаца који посете саму трку или тренинге, рекордна телевизијска гледаност достиже и 100 милиона гледалаца. То је у рангу финала америчког фудбала- Ггледаност Формуле 1 „туку“ само финале Лиге шампиона и финале првенства света у фудбалу.

Погледајте ако нисте, преноси се и код нас.