Најаве масовних отпуштања и затварања кључних погона у Немачкој претвориле су забринутост радника у отворени сукоб с управом. Главно питање у Волфсбургу више није како успети, већ како преживети нову технолошку еру
Испред капија фабрика Volkswagen (VW) широм Немачке 9. јул остаће упамћен као дан када је индустријски понос Европе и званично почео да пуца по шавовима. Док је у Волфсбургу Надзорни одбор водио маратонске разговоре о судбини компаније, хиљаде радника на улицама су изражавале бес.
Најаве управе да би до 100.000 радника широм света могло да остане без посла, уз потенцијално затварање четири историјска погона у Немачкој, претвориле су потајну бригу у отворени сукоб. Оно што се некада чинило незамисливим, да немачки гигант који је синоним за економску стабилност и социјални мир тек тако угаси фабрике на домаћем тлу, постало је реалан сценарио на столу извршног директора Оливера Блумеа.
Ипак, овај драматични рез није искључиви хир руководства, већ панични покушај да се заустави слободан пад профита. Узроци овог финансијског цунамија најбоље се виде у финансијским и оперативним извештајима за други квартал 2026. године, који су сасвим оголили рањивост компаније. Укупна испорука возила на глобалном нивоу пала је за 8,6 одсто, спустивши се на мање од 2,1 милион возила.
Главни генератор кризе налази се на кључним светским тржиштима, пре свега у Азији и САД. Кина, која је годинама била златни рудник Volkswagen-а и финансирала његове европске операције, убрзано се затвара за стране произвођаче. Домаћи кинески брендови, предвођени технолошки супериорнијим и ценовно приступачнијим електричним моделима, потиснули су VW са лидерске позиције.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 23. јула, можете да прочитате цео текст "Фолксваген на историјској раскрсници"
