,

Дирерово ремек-дело на петогодишњој рестаурацији после пет векова у лошим условима

ФОТО: Shutterstock/Electric Egg

Ремек-дело „Празник бројанице” (The Feast of the Rosary) немачког ренесансног сликара Албрехта Дирера, насликано уљаним бојама на дрвету тополе 1506. године, није одолело зубу времена и после пет векова проведених у лошим условима нашло се на петогодишњој рестаурацији.

Бројне накнадне интервенције и поправке проузроковале су оштећења која захтевају пажљиву рестаурацију, преноси данас „Фигаро”.

Ово ремек-дело немачког ренесансног сликара тренутно пролази кроз темељну рестаурацију у Прагу, за коју се очекује да ће трајати дугих пет година, што је период који се сматра неопходним након пет векова неодговарајућег третмана.

Веран венецијанској техници, чувени сликар је користио уљане боје на дрвету тополе како би приказао Богородицу и малог Исуса док деле венце од ружа верницима, међу којима су били и будући цар Максимилијан I и папа Јулије II.

Материјал, међутим, није издржао тест времена, а бројне измене проузроковале су оштећења, изјавила је директорка Народне галерије у Прагу, где је дело изложено.

Ово колоритно дело насликано је за цркву Сан Бартоломео у Венецији.

Слика ће бити подвргнута скенирању како би се открили – најситнији детаљи, казао је главни конзерватор у Народној галерији Адам Покорни.

За мапирање композиције, музеј ће користити технологију макро-рендгенске флуоресценције, која се примењује и у тренутној рестаурацији Рембрантове слике „Ноћна стража” у Рајксмузеју у Амстердаму.

– Такође планирамо да израдимо 3D модел слике, што ће бити корисно за разумевање стања подлоге – објаснио је он.

Књига коју је објавила Народна галерија детаљно описује историју овог дела које је настало по наруџбини једног доминиканског братства.

Слика је пешице пренета у Праг 1606. године, након што ју је за своју колекцију откупио Рудолф II Хабзбуршки, надвојвода Аустрије, цар Светог римског царства и краљ Угарске и Чешке.

Дело је преживело пљачку шведске војске током Тридесетогодишњег рата, али је пало у заборав након што је колекција била расута.

У попису из 18. века слика је описана као – потпуно уништена, а пре него што је 1793. године доспела у манастир Страхов, близу Прашког храда, више пута је мењала власнике.

Држава ју је откупила 1934. године, а Други светски рат је провела скривена у склоништима.

Слика је претрпела неколико интервенција, укључујући оне које је између 1839. и 1841. године извео чешки сликар Јохан Грус, који је био критикован због измена површине и изгледа дела, тако да је само 75 до 80 процената елемената оригинално.

Током векова, слика је изгубила и један занимљив детаљ – муву коју је Дирер насликао на Маријином колену.

Према речима Адама Покорног, рестаурација, за коју се нада да ће бити завршена до 2031. године, спроводиће се у сарадњи са међународним комитетом.

Она би требало да обухвати стабилизацију слоја боје, уклањање неквалитетних ретуша и поправку дрвене подлоге.

БАНЕР