Избори на Косову и Метохији били су „демократски и инклузивни“, поручила је Каја Калас непосредно после гласања 7. јуна. Међутим, ако су за албанске странке они представљали још једно редовно политичко надметање, за Србе су протекли у атмосфери хапшења, притисака и континуираног сужавања простора за политичко деловање
Одмах након завршетка изборног процеса на КиМ 7. јуна ове године, Висока представница за спољну и безбедносну политику ЕУ Каја Калас честитала је на успешном спровођењу процеса који је оценила „демократским и инклузивним“. Из праведне српске визуре, имајући у виду вести о свакодневном хапшењу наших сународника, укључујући предизборну кампању и сам изборни дан, ова оцена је тенденциозна и нетачна. Она то јесте и када се узму у обзир све опструкције и притисци са којима се суочава највећа српска партија на КиМ Српска листа, али не може се рећи да је тако када је реч о процесу изјашњавања међу Албанцима. Аљбин Курти је, у конкуренцији албанских политичких представника победио по четврти пут заредом и то врло убедљиво и на „демократски“ начин. Дакле, процес је „инклузиван и демократски“ – али само за Албанце.
Током претходних политичких процеса, поред Куртијевог „Самоопредељења“ преостале су само још три албанске парламентарне странке – Демократска партија Косова (ДПК), чији се ранији лидери Хашим Тачи и Кадри Весељи налазе у притвору у Хагу, где им се суди за злочине почињене током сукоба на КиМ, Алијанса за будућност Косова (АБК), чијем се стварном лидеру и оснивачу Рамушу Харадинају судило у Хагу, те Демократски савез Косова (ДСК), који се након смрти свог дугогодишњег лидера Ибрахима Ругове суочава са унутрашњим превирањима и поделама и годинама је био у константном паду подршке бирача. Дакле, на албанској политичкој сцени на КиМ сучељава се лидер албанских студентских протеста из последње деценије прошлог века Аљбин Курти, који наспрам себе има ДСК – партију која је у истој деценији основала и водила паралелни систем тзв. Републике Косова и партије бивших команданата тзв. ОВК – ДПК и АБК.
Куртијева победа се и пред ове изборе није доводила у питање, само је било неизвесно са којом разликом, односно да ли ће моћи да, само са посланицима мањинских партија које контролише, формира већину од 61 посланика у тзв. Скупштини Косова. И овога пута пресудили су гласови дијаспоре. Покрет „Самоопредељење“ је пре пребројавања гласова пристиглих из албанске дијаспоре имао 48, а након њиховог пребројавања укупно 53 посланика, што је уз 8 од 10 посланика мањинских заједница, те једног посланика са листе „За слободу, правду и опстанак“ Ненада Рашића, укупно 62 места, па Курти у преговоре о потенцијалној широј коалицији опет улази са позиције субјекта који већ има већину.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 25. јуна, можете да прочитате цео текст "Диктатура извитоперене демократске реалности"
