Никада у модерној политичкој историји Србије није толико политичке енергије потрошено на тако мало политичког смисла. Део опозиционе сцене успео је да протест, који би морао бити озбиљан политички инструмент, претвори у мешавину блокада, импровизације и политичке инфантилности.
У пролеће 1970. године, Никсонова администрација је одлучила да вијетнамски рат прошири и на Камбоџу. Мотив је био јасан, Камбоџа је била погодна за пребацивање северновијетнамских трупа и опреме у рат на југу, који је већ тада деловао безнадежно по Сједињене Државе. Ова мера је додатно интензивирала антиратне протесте у Америци. На једне од таквих протеста, на државном универзитету Кент у Охају, 4. маја 1970. власти су послале Националну гарду. Избио је инцидент који се завршио масакром. Четворо је убијено, а деветоро тешко рањено. Неки од њих нису били чак ни учесници протеста, већ посматрачи или случајни пролазници.
Пола века касније, опет у пролеће, али 2024. године, широм света су се одвијали масовни протести због израелске одмазде у Гази. Можемо расправљати о основаности овако сурове старозаветне одмазде за исто тако суров покољ израелских цивила који је начинио Хамас, али је чињеница да је Израел изгубио пропагандни рат. На врхунцу демонстрација, улице Лондона прекрило је преко три стотине хиљада демонстраната, а на бројним универзитетима у Америци студенти су заузимали просторе, повремено упадајући у зграде. На једном од таквих протеста на Универзитету Колумбија у Њујорку демонстранти су заузели и Харисон хол. Председница универзитета – то му дође као ректор, али са овлашћењима, финансијским пре свега – Минуш Шафик (Minouche Shafik) позвала је полицију која је привела стотинак демонстраната. Сасвим легално и легитимно, радило се о неовлашћеном упаду у посед. На универзитетима у Америци настала је драма. Госпођа Шафик – иначе пореклом Египћанка, што је важно за развој догађаја – нападнута је са свих страна. Нападнута је да је репресивна и гуши протесте, али, иронично, и да је антисемита јер недовољно сузбија антиизраелске протесте. Минуш се батргала од 18. априла, када је позвала полицију, до краја августа 2024. и коначно поднела оставку.
Од масакра на Кент универзитету до траљаве председнице Колумбије прошло је пола века и Америка се променила.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које ће се наћи на киосцима у четвртак 18. јуна, можете да прочитате цео текст "Блокадери Хиландара"
