Хрватска ни три деценије након „Олује“ није спремна да се суочи са геноцидном прошлошћу, сматра председник Савеза Срба из региона који оцењује да рехабилитација усташтва и двоструки стандарди Запада спречавају откривање истине о српским жртвама
Годишњица војно-полицијске акције „Олуја“ изнова отвара питања на која званични Загреб деценијама одбија да пружи искрен одговор. Док се у Хрватској овај датум званично слави као празник победе и домовинске захвалности, извештаји цивилног сектора и документи међународних судова недвосмислено показују да је стварни циљ те акције био обесправљивање и трајно протеривање српског становништва са њихових вековних огњишта.
Коментаришући зашто хрватско друштво и након више од три деценије одбија да направи било какву моралну ограду према злочинима почињеним током и након овог егзодуса, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта за Српски недељник Компас каже да је узрок дубок и системски укорењен у прошлости.
Званични Загреб инсистира на томе да је „Олуја“ била чиста војна операција ослобођења територија од наводне великосрпске агресије. Због чега хрватско друштво, сад већ више од три деценије, одбија да направи једну моралну ограду према овом злочину, који није учињен само према сопственом народу којег га не признаје већ и према сопственој земљи и њеној будућности?
„Зато што се хрватско друштво никада није суочило са својом усташком, геноцидном и злочиначком прошлошћу. Стварни темељ хрватске државе није антифашизам како то формалноправно пише у Уставу, него у суштини усташтво, усташка идеологија и геноцидна Независна Држава Хрватска“, сматра Линта.
Загреб води политику цементирања етничког чишћења кроз масовну узурпацију имовине и отета станарска права
У Хрватској се тзв. Домовински рат у суштини сматра наставком политике НДХ, упозорава он, објашњавајући да се усташки злочинци третирају као борци за слободу, док се сама НДХ сматра истинском и правом државом хрватског народа. Линта је додао да се Јасеновац, као највећа фабрика смрти на Балкану, у Хрватској сматра радним логором, док се систематски негирају и логори за децу као што су Јастребарско, Сисак и многи други.
Хрватски народ после Другог светског рата, због политике лажног помирења тадашњег режима, није прошао процес денацификације, подсетио је Линта. Доласком Фрање Туђмана на власт у Хрватској и ХДЗ-а маја 1990. године фактички се наставља политика Анте Павелића, објаснио је саговорник.
„Од маја 1990. па до данас, ево већ 36 година, пратимо процес рехабилитације усташтва и усташке идеологије, и у том смислу се рат деведесетих година посматра у таквом контексту са хрватске стране. Срби су агресори и злочинци, а Хрвати жртве и ослободиоци, што је мантра која се понавља сваки дан“, објашњава наш саговорник.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаГЕОПОЛИТИЧКИ ИНСТРУМЕНТ ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА
Када је реч о војној позадини, Линта је нагласио да се акција „Олуја“ уопште не може посматрати као класичан војни сукоб два равноправна противника.
„Хрватска није војно победила крајишке Србе, јер су у читавом рату кључну улогу имали западни центри моћи. Хрватска је све време рата логистички, војно, финансијски и политички помагана од стране западне геополитичке заједнице, имала је активну подршку НАТО пакта и била је фактички само инструмент Алијансе за реализацију етничког чишћења које се десило у „Олуји“, указује Линта.
Не треба заборавити и увек треба, каже, понављати истину да се трагедија и катастрофа крајишких Срба не може свести само на злочиначку акцију „Олуја“, јер је то само завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја целе данашње Хрватске. Говорећи о ширим размерама прогона, саговорник се позвао на званичне податке.
„Имамо један званични извештај специјалног изасланика Уједињених нација из маја 1993. године, да је из низа хрватских градова и места где није било ратних дејстава, из већег дела западне Славоније, до тог датума прогнано 257.000 Срба, да би се укључењем злочиначке акције „Олуја“ са подручја данашње Хрватске прогнало више од пола милиона Срба“, истиче Линта.
ФОТО: REUTERSКада је „Олуја“ кренула, снаге УНПРОФОР-а су се повукле или су пасивно посматрале протеривање Срба чију су безбедност саме гарантовале, па се поставља питање да ли је такво понашање међународних снага заправо био увод у највећи пораз међународног права и прећутно саучесништво западних сила у етничком чишћењу.
„У западним центрима моћи практично од почетка југословенске кризе имате политику двоструких стандарда, где се Срби називају лошим момцима, а српска страна се квалификује као злочиначка и агресорска, док се, с друге стране, не само Хрвати него и Бошњаци и Албанци сматрају тобоже невиним жртвама великосрпске агресије. Та политика у доброј мери доминира и данас и спречава стварно суочавање Загреба, Сарајева и Приштине са правим узроцима ратова“, упозорава председник Савеза Срба из региона.
Подручје Крајине је након потписивања Венсовог плана почетком 1992. године било заштићена зона Уједињених нација где су дошли припадници УН који су имали, макар декларативно, задатак заштите, подсетио је саговорник, али су се већ од 1992. ређале злочиначке акције попут Миљевачког платоа, Масленице, Медачког џепа, „Бљеска“ и на крају „Олује“:
„То говори да су Запад и међународна заједница мирно посматрали кршење разграничених нација и агресију хрватске војске на заштићене зоне Уједињених нација. Осим почетних осуда, ништа није конкретно учињено да се Хрватска санкционише, што је најбољи доказ политике дуплих стандарда“, поентира Линта.
Стварни темељ хрватске државе није антифашизам, него усташка идеологија и геноцидна НДХ
Формирање Хашког трибунала, он је означио као формирање политичког суда који је доносио дежурне пресуде засноване на претпоставкама и лажним изјавама сведока сарадника који су или уцењени или поткупљени, а све са циљем да се верификује лажни наратив о Србима.
КРШЕЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ ОБАВЕЗА
Говорећи о повратку десничарског дискурса и рехабилитацији усташке симболике у савременој Хрватској, Линта је истакао да Фрањо Туђман није дошао на власт са програмом изградње мултиетничке и демократске државе, већ се ишло са проусташким програмом да се настави тамо где је стао Анте Павелић, док је међународна заједница ту рехабилитацију прећутно толерисала читав период од завршетка рата.
У том смислу, према његовим речима, веома је важно да Србија инсистира у међународној заједници да се осуди пракса прославе „Олује“ у Хрватској из неколико кључних разлога.
„Међународни суд правде у Хагу 2015. године по хрватској тужби за геноцид и српској тужби за геноцид одбацио је обе те тужбе, али је у својој одлуци оквалификовао злочиначку акцију „Олуја“ као акцију етничког чишћења са циљем протеривања крајишких Срба“, подсећа Линта.
Други разлог је што се, како је навео, Хрватска потписивањем уговора о приступању ЕУ обавезала да ће процесуирати све ратне злочине, али од уласка у ту заједницу 2013. до данас постоје само две правоснажне пресуде за злочине против Срба, док није осуђен ниједан припадник хрватских снага хрватске националности.
„То вам јасно говори да хрватско правосуђе и хрватска држава изигравају ту своју обавезу из приступног уговора са Европском унијом. Подсетићу да је у току и после „Олује“ убијено или се води као нестало више од 2.000 Срба, од чега најмање 1.250 цивила, од којих су три четвртине цивили старији од 60 година“, каже саговорник Компаса.
Трећи разлог јесте чињеница да Хрватска више од 30 година опструира решавање питања више од 600 несталих Срба из „Олује“, док је четврти разлог константно понижавање и вређање српских жртава забрањивањем постављања спомен-плоча на местима страдања.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
УЗУРПАЦИЈА ИМОВИНЕ
Када је реч о имовини, Линта је упозорио да Хрватска води политику цементирања етничког чишћења Срба кроз масовну узурпацију и уништавање имовине.
„Укупно је отето више од 40.000 станарских права, више од 50.000 српских пензионера потражује неисплаћене пензије, а сваком крајишком пензионеру се просечно дугује 81 пензија. Хрватска је узурпирала преко 800.000 катастарских парцела пољопривредног и шумског земљишта, док је најмање 10.000 српских кућа, локала и пословних објеката минирано у класичним терористичким акцијама у местима где није било рата“, изнео је Линта податке.
Као кључни правни инструмент за решавање овог проблема, он се већ годинама принципијелно залаже за примену Бечког споразума о сукцесији из 2001. године, а посебно његовог Анекса Г који се бави приватном својином и стеченим правима.
„Њиме се јасно и прецизно прописује да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена имовинска права која су имали на дан 31. децембра 1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама морају бити проглашени ништавим. Анекс Г је својеврсна библија крајишких Срба и свих оштећених грађана јер међународни уговори имају јачу правну снагу од домаћих закона“, напомиње Линта.
Осврћући се на питање несталих лица, где се са српске и хрватске стране укупно потражује око 1.740 особа, Линта је указао на то да Загреб врши лицемерну и злонамерну замену теза, оптужујући Србију за опструкцију.
„Подаци показују да више од 50 одсто несталих лица на том њиховом списку заправо чине лица српске националности, док Хрватска одбија да ексхумира десетине познатих гробних места на крајишком подручју и реши око 900 посмртних остатака у Заводу за судску медицину у Загребу. Хрватска је, дакле, главни кочничар, а разлог томе је што би се тиме довела у питање декларација о Домовинском рату из 2000. године, по којој су Србија и крајишки Срби извршили агресију“, наводи Линта.
Због тога, наглашава наш саговорник, треба инсистирати да Хрватска јавно објави националну припадност свих 1.740 несталих лица са својих спискова, као и места и године страдања.
ФОТО: Видоје МанојловћУСЛОВИ ЗА ПОМИРЕЊЕ
Говорећи о будућности српско-хрватских односа и млађим генерацијама у обе државе, Линта је нагласио да је помирење немогуће без успостављања истих стандарда у суђењима за ратне злочине и једнаког поштовања свих жртава.
„Велика већина младих Хрвата и Хрватица данас има позитивно мишљење о геноцидној НДХ, а главни идол и промотер усташтва међу младима јесте певач Марко Перковић Томпсон, чији се концерти уз повике ‘За дом спремни’ одржавају пред стотинама хиљада посетилаца, од којих су највећи део млади. Сваки концерт почиње песмом ‘Бојна Чавоглаве’ која се сматра ратном химном“, описује Линта.
Подсећа да истраживања загребачког Института друштвених наука потврђују да млађе генерације рођене после рата гаје дубоку нетрпељивост према Србима под утицајем породице, школе, Католичке цркве и медија.
„Иако рођени у овом миленијуму, када ратних дејстава није било, млади Хрвати доживљавају Србе као изразите непријатеље. У таквим условима апсолутно није могуће говорити о помирењу пре испуњења свих минималних услова, али је могуће инсистирати на решавању отворених питања и успостављању истих стандарда за жртве, па ћемо видети шта ће време донети у будућности“, закључује Миодраг Линта.
