Догађај на Филозофском факултету од четвртка увече представља незабележену трагедију и последицу криминалног немара и понашања људи који воде ову установу, оценио је професор на Одељењу за историју Чедомир Антић за Компас.
У осврту на погибију двадесетпетогодишње студенткиње историје уметности, Антић је указао на низ пропуста који су, према његовим речима, довели до фаталног исхода.
„Реч је о великој трагедији која је проузрокована криминалним немаром и последици криминалног понашања људи који воде Филозофски факултет“, навео је професор Антић, наглашавајући да је један млади живот угашен као директна последица спорних одлука руководства.
Према његовим речима, кључни узрок пожара на факултету лежи у чињеници да је једна учионица предата на коришћење неформалним групама под сумњивим околностима. Он наводи да је просторија, уместо за прокламовани „архив блокадарског покрета“, служила за складиштење опасних материја.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
„Очигледно је да је тамо држан некакав магацин пиротехничких средстава. Избио је пожар и девојка се бацила кроз прозор“, објашњава Антић.
Он је управи поставио питање због чега је простор уступљен организацији без правног субјективитета.
„Зашто су дали учионицу једној организацији која није регистрована, која нема статут, која нема жиро рачун, која је тајна и зашто те просторије нису проверавали? Зашто нису проверавали поштовање кућног реда, безбедности и хигијене у тим просторијама?“, упитао је професор, иначе један од сталних колумниста нашег недељника.
ФОТО: ТАНЈУГ/ДЕЈАН ЖИВАНЧЕВИЋ„Зграда је у то време морала да буде затворена“
Посебан акценат Антић ставља на чињеницу да се трагедија догодила у време када је зграда факултета, према прописима, морала бити затворена.
„Ко је контролисао улазак и сврху уласка људи у просторије које припадају универзитету и које су, у крајњој линији, државне и образовне? Оне нису ту ни ради подизања револуције, ни ради вођења политичке странке, ни ради забаве“, изричит је Антић за наш портал, додајући да је све ово било могуће спречити.
Повлачећи паралелу са трагичним падом надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024. године, професор је критиковао оне који, како каже, осам месеци позивају Србију на покајање, док сада занемарују сопствену одговорност.
Он се осврнуо и на стручно мишљење професора Ненада Иванишевића о новосадској несрећи, подсећајући да је тамо реч о несрећном сплету околности који надзором није било могуће утврдити, док у случају Филозофског факултета види јасну намеру и ризик.
ФОТО: ТАНЈУГ/ДЕЈАН ЖИВАНЧЕВИЋРазочарање у колеге
Антић је, такође, изразио дубоко разочарање реакцијом дела колега са факултета након несреће.
„Данас се гласало на онлајн седници Одељенског већа и нико од оних који су нас нападали као непријатеље људског рода није помислио макар да изрази жаљење што се ово догодило“, наводи професор, истичући да је лично био непрекидно против поступака који су носили овакав ризик.
Професор Антић је на крају затражио да се одговорни процесуирају пред надлежним органима, уз апел да се смрт студенткиње не користи у политичке сврхе.
„Као и у случају надстрешнице, желим да позовем на одговорност. Желим да се ово реши на суду и да се не политизује“, поручио је Антић за Компас.

