„Градови и провинције одвајаће се од Британије“: Антић о косметском преседану и опасности по свет

Говорећи на 81. заседању Генералне скупштине Уједињених нација, председник Србије Александар Вучић истакао је да је међународно право суштински срушено зарад политичких интереса великих сила. У том контексту, посебну пажњу усмерио је на питање Косова и Метохије, док је као преломни пример селективне примене правила навео војну интервенцију 19 земаља НАТО-а на Србију 1999. године. Према његовим речима, званични изговор о спречавању хуманитарне катастрофе тада није оправдан у пракси, већ је циљ био успостављање новог односа снага у свету мимо постојећих правила Повеље УН.

Савремена историја јужне српске покрајине сведочи да је током решавања косовског питања начињен низ преседана који представљају директно урушавање међународног правног поретка, при чему је деволуција институција најупечатљивији пример.

Уместо да централна власт у Београду добровољно пренесе овлашћења на Приштину, Савет безбедности УН је привремено суспендовао извршну и законодавну власт Београда на територији јужне српске покрајине и пренео је на међународну администрацију (УНМИК). УНМИК је затим та овлашћења постепено преносио на локално формиране косовске институције, што је процес који траје и данас.

Овакав поступак представља озбиљно кршење међународног права и Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Мандат мисије УНМИK био је стриктно дефинисан као привремена међународна администрација уз обавезу очувања суверенитета и територијалног интегритета тадашње СР Југославије. Свако постепено преношење државних надлежности на локалне институције и касније прећутно или отворено подржавање једнострано проглашене независности, представља прекорачење овлашћења и насилно стварање правног преседана науштрб устаљеног међународног поретка.

Управо на тај двоструки аршин и последице селективне примене права указао је и председник Александар Вучић у свом обраћању. Он је поручио да највећи проблем савременог света није недостатак правила, већ њихова примена само када то одговара великим силама. Говорећи о државама које су признале независност Косова, Вучић је истакао да су тиме учествовале у рушењу Повеље УН и покушају да се Србији отму 14 одсто територије, отворено упитавши присутне: „А како сте се ви односили према Косову и Метохији и територијалном интегритету Србије?“, додајући да на таква питања Београд најчешће добија само савете да заборави прошлост.

Међутим, прошлост се не може заборавити, а по оцени историчара Чедомира Антића, овај преседан ће имати и велики утицај на будућност.

– Ми нисмо имали хуманитарну катастрофу на Косову. Бомбардовање и окупација Косова након рата у којем су 90 одсто жртве били Срби довели су до пресадана. Последице деволуције на Косову ускро ће захватити и друге делове света. Сличне ствари дешаваће се Британцима. Читави градови и провинције одвајаће се од државе – рекао је Антић за Српски недељник Компас.

ФОТО: Mateja Stanisavljevic/ATAImages

Гажење Резолуције 1244

Према оценама бројних угледних правних аналитичара и критичара, укључујући и део судија Међународног суда правде који су били у мањини приликом доношења саветодавног мишљења о једностраном проглашењу независности Косова 2010. године, прећутно или отворено гажење Резолуције 1244 Савета безбедности УН представљало је директно рушење темеља Повеље УН.

Уместо правног епилога, игнорисањем овог обавезујућег акта отворена је „Пандорина кутија“ и послата опасна порука глобалној заједници да се суверенитет и територијални интегритет међународно признатих држава могу рушити силом, политичким декретима и свршеним чином.

Како су у својим издвојеним мишљењима тада упозориле и поједине судије МСП-а (попут руског судије Леонида Скотникова), овакво заобилажење правног оквира УН уништава систем колективне безбедности. Уместо владавине права, створен је опасан преседан који шаље сигнал да се границе могу мењати једнострано, што неминовно дестабилизује међународни поредак у целини и служи као оправдање за сличне сецесионистичке кризе широм света.

Посебно оштар став у одбрани српског правног поретка и Резолуције 1244 заузела је Краљевина Шпанија, чији су званичници и правни заступници пред Међународним судом правде отворено упозорили да једнострана сецесија Косова представља директан удар на глобалну стабилност. Шпанија је тада инсистирала на томе да Резолуција 1244 остаје једини важећи међународни оквир, те да се статус територије не може решавати насилним отцепљењем већ искључиво кроз договор и уз сагласност Савета безбедности УН.

Управо оно чега су правници и државе попут Шпаније упозоравали деценијама, данас постаје део свакодневне реалности у глобалној политици. Опасност од преседана у пракси показала се тачном — друге сецесионистичке кризе и геополитички спорови широм света редовно користе косовски пример и одлуку МСП-а као парадигму у својим правно-политичким борбама.

Тиме се систем Повеље УН постепено разводњава, остављајући међународну заједницу у трајном стању правне несигурности где се међународно право све више подређује геополитичким интересима моћних. Међутим, на последњем, 81. заседању Генералне скупштине УН све гласније су се чуле земље Глобалног југа, које инсистирају на доследној, једнакој и универзалној примени Повеље УН и међународног права. Глобални поредак је данас пред историјским изазовима, а да ли ће институције система успети да их превазиђу и врате веру у међународну правду, показаће време.