Из перспективе лекара пролеће је најпровокативнији период када је о здрављу реч, јер може да узрокује скоковите промене крвног притиска, као и болове у мишићима и костима.
Период прилагођавања на нове климатске услове обично траје седам до 10 дана, али ако су тегобе веома изражене и не пролазе спонтано, неопходна је помоћ лекара, преносе Новости.
Докторка Радмила Шехић, која је радни век провела као лекар Завода за хитну медицинску помоћ у Београду, каже да су осцилације артеријског крвног притиска почетком пролећа најчешћа тегоба, а изазване су променама у атмосферском притиску, температури и влажности ваздуха:
– То је један од разлога зашто кажемо да је пролеће најпровокативније годишње доба – прича др Шехић. – Прелазак из зиме захтева брзу адаптацију организма што оптерећује, пре свега мозак и центар за терморегулацију, али су највише на удару крвни судови који региструју терет навикавања на нове услове. Мисли се, пре свега, на крвне судове који исхрањују срце кисеоником, и крвне судове врата и главе који подмирују потребе мозга за кисеоником.
С обзиром на то да пролеће доноси пораст спољне температуре крвни судови на периферији тела се шире, крв се задржава у венама екстремитета и мање крви се упућује у виталне центре организма.
– Тада настаје пад крвног притиска, који прате симптоми типа вртоглавице, главобоље, осећаја терета у рукама и ногама, стезања у грудима, малаксалост, недовољност снаге – каже наша саговорница и додаје да су ови симптоми израженији код људи који користе лекове против хипертензије.
Утицај атмосферског притиска, који је у пролеће нижи, а пред кишу додатно пада, што провоцира ширење крвних судова и следствени пад крвног притиска. Ширењем крвних судова организам покушава да се расхлади и одржи оптималну температуру тела од 37 степени, да би се обезбедили идеални услови за метаболичке процесе.
– Пролеће је годишње доба када сви атмосферски параметри варирају, тако да из топлог периода може да се уђе у хладнији – напомиње др Шехић. – Захлађење, ветар, киша доводе до скока крвног притиска.
Наша саговорница каже да су водећи симптоми који указују да је притисак повишен изнад границе – главобоља,мучнина, утрнулост у екстремитетима, некада бол у грудима,код појединаца пад концентрације и збуњеност.
– Не треба пренебрегнути да се симптоматологија испољава индивидуално и зависи од предходног здравственог стања организма – каже др Шехић и истиче да су најугроженије особе са дугорочним проблемом са крвним притиском.
Променљиво пролећно време може негативно да утиче и на кости, зглобове и мишиће.
– Промена утицаја атмосферског притиска и велике влаге узрокује ширење ткива у зглобовима – каже нам др Шехић. – Тако настали отоци притискају нерве и провоцирају бол и укоченост нарочито крупнијих зглобова. Други разлог болова у локомоторном систему је недостатак витамина Д. После зиме ниво витамина Д у организму пада, а тај витамин директно утиче на здравље костију и мишића. Заправо резерве тог витамина су исцрпљене док се излагањем сунцу и уносом хране богате Д витамином стање не нормализује. Трећи узрок болова у костима и зглобовима је веће ангажовање у смислу повећане телесне активности, која је током зиме била редукована.
