Вештачка интелигенција омогућава да се текстови на различитим језицима преводе за неколико секунди, али брзина не гарантује да ће сваки језик бити подједнако добро заступљен. На Међународни дан превођења, 30. септембра, питање је и ко ће у дигиталном свету моћи да говори својим гласом.
У свакодневној употреби превод често изгледа као једноставна замена речи. Иза разумљиве реченице, међутим, стоје избор значења, познавање контекста и процена онога што је аутор хтео да каже. Иста реч може означавати различите ствари у новинској вести, роману или уговору.
Европска комисија данас организује онлајн програм посвећен вишејезичности, са посебном сесијом о односу језика и AI. Најављена расправа обухвата начин на који системи уче језике, разлике у њиховој заступљености и последице тих разлика за процену квалитета технологије.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Међународни дан превођења добио је званично признање Генералне скупштине УН 2017. године. Повод истиче улогу језичких стручњака у повезивању народа, разумевању и сарадњи. Данас се тој улози придружује и питање ко проверава превод који је направила машина.
За читаоца који жели да разуме страни чланак, аутоматски превод може бити драгоцена почетна помоћ. За преводиоца, редакцију или издавача, исти резултат захтева другачије читање: проверу чињеница, тона, терминологије и места на којима течан језик прикрива погрешан смисао.
Не уче сви језици под истим условима
Један од основних проблема јесте доступност материјала за обучавање и проверу система. Истраживачки рад о пројекту No Language Left Behind указао је да се развој машинског превођења дуго концентрисао на мали број језика, док је велики број других остајао слабије подржан. Пројекат је зато обухватио 200 језика и посебно се бавио онима за које има мање података.
Количина дигиталног материјала није мера богатства неког језика. Она, међутим, утиче на услове у којима технологија може да се развија. Језик са мање доступних књига, квалитетно преведених текстова и проверених примера захтева посебан напор при прикупљању података и оцењивању резултата.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаИстраживачи су у том пројекту користили и процену људи, уз проверу потенцијално штетног садржаја у преводима. То показује зашто бројање подржаних језика само по себи није довољно: потребно је знати како систем ради у конкретним ситуацијама.
За српски језик, практична провера могла би да обухвати ћирилицу и латиницу, падеже, локалне изразе и стручну терминологију. Превод једноставног обавештења и превод ироничног новинског коментара не постављају исти задатак. Квалитет треба процењивати на примерима који одговарају стварној употреби.
Преводилац проверава смисао
Аутоматски превод може да звучи убедљиво и када је погрешан. Замислимо реченицу у којој је саговорник говорио иронично: граматички исправан превод може да претвори подсмех у искрену похвалу. Читалац који не познаје изворни језик такав преокрет тешко може да примети.
Сличан проблем настаје када реч има стручно значење. У медицинском тексту или правном документу, избор приближног израза може да промени оно што реченица саопштава. Зато је важна провера у односу на изворник, а не само утисак да превод звучи природно.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаИ данашњи програм Европске комисије поставља превођење у шири оквир приступа јавним услугама и учешћа у демократском животу. Разумљив језик има непосредну вредност када човек чита обавештење институције, покушава да оствари право или прати јавну расправу.
Из тог угла, одговорност преводиоца може да се посматра и као одговорност за читалачко разумевање. Технологија може да понуди прву верзију, али коначна одлука о значењу захтева јасан поступак провере и особу која зна шта проверава.
Мали језици у дигиталном свету
Унесков план за вишејезичност у дигиталној ери предвиђа јачање присуства свих језика, укључујући оне са мало дигиталних ресурса и угрожене језике. Међу приоритетима су учешће језичких заједница, развој стручних способности и подршка истраживању и технологијама.
Такав приступ отвара простор да библиотеке, универзитети и културне установе учествују у развоју језичких ресурса. Унеско наглашава и улогу самих заједница у одлучивању о њиховим језичким и културним подацима. Дигитализација тако постаје питање приступа и права, уз питање техничког напретка.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаЗа мање заступљене језике, добар исход био би више квалитетних садржаја и лакша комуникација без одрицања од сопствених израза. Лош исход могао би да буде прихватање само оних формулација које систем најлакше препознаје. То су могући правци развоја, а не неизбежне последице.
Дан превођења зато је повод да се пита како изгледа успешна комуникација. Њена вредност мери се тиме да ли је порука тачна, доступна и разумљива, уз очуване разлике које језицима дају особеност. Брзина превођења важна је тек када читаоцу помаже да разуме оно што је заиста написано.
