Поводом учесталих иступа у јавности Синдикалне организације науке, руководство Института за књижевност и уметност (ИКУМ) у Београду огласило се званичним саопштењем како би, ради заштите угледа установе и достојанства запослених, изнело чињенице о пословању и кризном менаџменту у протеклих годину дана.
У саопштењу које потписује директорка ИКУМ-а, др Светлана Шеатовић, детаљно се наводе разлози који су довели до смене претходног директора др Бојана Јовића, финансијски пропусти тешки 30 милиона динара, као и хитне мере које су предузете како би се институција спасила од гашења.
Губитак акредитације и нерегулисан статус истраживача
Како се наводи у саопштењу, до смене претходног руководства дошло је након што је Институт изгубио акредитацију за рад, што је аутоматски значило престанак државног финансирања и немогућност исплате зарада запосленима.
„Одбор за акредитацију је указао на бројне неправилности, међу којима је најкритичнија била та да скоро половина истраживача (од којих су 13 доктори наука) није имала регулисан радно-правни статус. Њихови уговори су истицали крајем 2025. године, због чега формално-правно није било могуће добити акредитацију до 2030. године“, истиче се у саопштењу.
Одмах по смени претходног директора, ново руководство је потписало уговоре на неодређено време са свим запосленим научницима и 24 млада истраживача, чиме је избегнут коначни колапс и губитак акредитације. Донето је 13 нових правилника, уведени су карнети за евиденцију и покренут Информатор о раду ИКУМ-а.
Финансијски пропусти: У буџет враћено 30 милиона динара
Посебан акценат у саопштењу стављен је на озбиљне финансијске аномалије из претходног периода које је утврдило рачуноводство, али и независна ревизорска кућа:
- 12 милиона динара из претходне календарске године морало је бити враћено у буџет Републике Србије јер новац није потрошен за наменску научну делатност.
- 18 милиона динара акумулираних у периоду од 2021. до 2025. године, такође је враћено у буџет јер, супротно Закону о науци, средства нису благовремено распоређена запосленима за реализоване пројекте и одржавање простора.
Укупно 30 милиона динара намењених научницима и развоју института враћено је држави због, како се наводи, „немарности и неодговорности претходног руководства“.
Насупрот томе, ново руководство је од августа 2025. године обезбедило једнаку расподелу средстава (ДМТ2) свим истраживачима и омогућило додатак на основну зараду у износу од око 300 евра на годишњем нивоу, што им по уговору са Министарством науке и припада. Такође, кроз конкурс „Бирам науку“ од априла 2026. године ангажовано је пет нових истраживача приправника.
ФОТО: Printscreen/Youtube/JU Narodna biblioteka "Njegoš" NikšićРеформа Научног већа и међународни успеси
У оквиру институционалних реформи, усвојен је нови Статут и реструктурирано је Научно веће. Уместо гломазног тела које је бројало 65 истраживача и које се у периоду од фебруара до јула 2025. састајало искључиво путем е-маила, конституисано је ново Научно веће од 13 чланова по моделу сениорског састава (научни саветници и виши научни сарадници).
И поред затечене кризе, Институт бележи значајне академске резултате у протеклих годину дана:
- Часопис „Књижевна историја“ (категорија М23) унапређен је и сада се налази на званичној страници Универзитета Харвард. Нова редакција је у кратком року објавила три броја како би надокнадила претходна кашњења.
- Успостављена је званична сарадња са реномираним иностраним институцијама, међу којима су Универзитет у Стразбуру, Универзитет у Пескари и Матица српска у Црној Гори.
Однос са Синдикатом: Право на штрајк није угрожено
Руководство ИКУМ-а се осврнуло и на оптужбе Синдикалне организације науке ИКУМ, наглашавајући да је репрезентативност овог синдиката званично утврђена 1. јула 2026. године, у законском року од 15 дана од подношења уредног захтева. Претходни захтеви синдиката оцењени су као „правно неутемељени и административно некомплетни“.
Из ИКУМ-а поручују да синдикату никада нису упућиване претње нити му је ускраћено право на штрајк, већ је само предочено да је организовање штрајка пре утврђивања репрезентативности законски неоправдано и да може представљати повреду радне обавезе, закључује се у саопштењу.
