AI и натприродно: Лов на духове претвара сигнале телефона у необичне слике

AI је стигла и међу љубитеље истраживања натприродног, доносећи апликације које сигнале са телефона претварају у слике, речи и привидно смислене поруке.

Екран може да прикаже лице или просторију која делује повезано са местом истраживања, али такав резултат захтева објашњење начина на који је настао. Уверљивост приказа сама по себи не потврђује постојање натприродне појаве, пише Гардијан.

Међу примерима је GhostTube SEER, чији произвођач описује поступак спајања очитавања сензора, избора речи и генерисања визуелног садржаја. То је важна разлика у односу на фотографисање простора. Корисник посматра слику коју је систем направио на основу обрађених улазних података, а њено значење потом тумачи у складу са сопственим очекивањима и знањем о локацији.

Према објашњењу програмера, апликација може да користи магнетометар, који региструје промене магнетног поља, као и сензоре покрета. Одређена очитавања повезују се са речима из унапред припремљеног речника. Те речи затим служе као улаз генеративном систему који ствара визуелну интерпретацију, уместо да непосредно снима нешто што се налази пред објективом.

Само очитавање сензора не говори шта је изазвало промену. На њега могу утицати електронски уређаји, метални предмети и померање телефона, што и произвођач наводи у упутствима. Да би се од мерења дошло до закључка о узроку, потребно је испитати уобичајена објашњења и показати да предложено тумачење одговара подацима.

Између физичког сигнала и слике постоји више корака које одређује софтвер. Начин одабира речи и рад генератора утичу на оно што ће корисник видети. Чак и када уређај региструје стварну промену у окружењу, из тога не следи да генерисана особа, предмет или призор представљају стварни извор тог сигнала.

Генеративна AI осмишљена је да производи садржај на основу научених образаца. Амерички институт NIST међу ризицима таквих система издваја конфабулације, односно уверљиво представљен погрешан или измишљен садржај. Тај проблем је нарочито значајан када се од генерисаног одговора очекује да служи као чињенични опис нечега што корисник не може независно да провери.

ФОТО: Компас/Илустрација

На пример, приказ старинске хаљине може деловати упечатљиво у старој кући, али сама подударност не утврђује порекло слике. За проверу би било потребно знати које су речи ушле у систем и како је резултат изабран. Без тих података, гледалац види завршни призор, док му поступак који га је произвео остаје углавном скривен.

Уверљив приказ није доказ

И произвођач GhostTube наводи да ниједан паранормални уређај или апликација нису научно доказали комуникацију са духовима, нити њихово постојање. У условима коришћења додатно објашњава да аутоматски произведене речи и слике немају загарантовану истинитост, историјску тачност или везу са стварним догађајима. Та ограничења су важна за разумевање онога што се приказује на екрану.

Провера би морала да обухвати и резултате који нису занимљиви. Ако апликација произведе много неповезаних приказа, а објављен буде један који подсећа на локалну легенду, публика не добија потпуну слику тестирања. Без броја покушаја и унапред одређеног критеријума подударања тешко је проценити колико је неки резултат необичан.

ФОТО: Компас/Илустрација

Важно је и када је утврђена веза са одређеним догађајем. Предвиђање забележено пре провере има другачију доказну вредност од приче накнадно прилагођене нејасној слици. Опис довољно широк да одговара многим људима или просторима лакше ће добити уверљиво тумачење, чак и када не садржи проверљиву информацију о конкретном месту.

Слично важи за снимке објављене на друштвеним мрежама. Редослед кадрова, музика и реакције учесника могу да усмере пажњу гледаоца ка жељеном закључку. Када се приказује генерисани садржај, јасна ознака његовог порекла омогућава публици да разликује забавну визуелизацију од снимка који се нуди као документ о догађају.

Примена AI у овом хобију зато показује шири проблем дигиталне писмености. Аутоматски произведен садржај може бити занимљив, личан и емоционално убедљив, а да његове тврдње ипак остану непроверене. За процену је потребно испитати улазне податке, поступак обраде и независне доказе, уместо да се поузданост система одређује према снази утиска који је оставио.