Србија има резерве нафте, али има ли резервни план

ФОТО: Зоран Петровић / REUTERS/Marko Djurica

Хаварија на ЈАНАФ-овом нафтоводу оголила је проблеме. Бивша потпредседница Владе Србије и министарка енергетике Зорана Михајловић у разговору за Српски недељник Компас каже да непостојање плана развоја економије и енергетике нове власти указује да нам следи тежак период

Србија је поново открила колико је енергетска сигурност релативна. Довољно је да се затвори један вентил у суседној земљи па да се отвори питање стабилности снабдевања код куће. Хаварија на ЈАНАФ-овом нафтоводу, због које је 6. новембра обустављен транспорт сирове нафте ка панчевачкој рафинерији, за сада није изазвала поремећаје на тржишту деривата. НИС тврди да горива има довољно, али између редовног снабдевања и сигурне будућности постоји разлика коју не треба занемарити. Посебно када се не зна колико ће застој трајати. Хрватски оператер не даје рок за поновно успостављање транспорта, а сваки додатни дан без дотока сирове нафте повећава значај резерви на које би НИС могао да буде приморан да се ослони. Проблем није само у томе када ће нафта поново потећи, већ и у томе колико је српски енергетски систем спреман за прекид правца од којег толико зависи. За нову власт у Србији ово је истовремено и озбиљан тест. Питање није само како спречити евентуалне поремећаје на бензинским пумпама, већ и како управљати енергетском зависношћу која се у кризним тренуцима претвара у политички и економски проблем.

„СВЕ ЈЕ ПОД КОНТРОЛОМ“

Како је саопштено, до хаварије на Јадранском нафтоводу дошло је на деоници између Сиска и Славонског Брода током радова на ревитализацији када је део машине пао и оштетио цеви. Истекло је око 500.000 литара нафте и у ЈАНАФ-у су одмах заврнули вентиле како би санирали еколошке последице.

Транспорт наведеном деоницом привремено је обустављен, а на месту оштећења нафтовода прикупљена је сва истекла нафта која је цистернама отпремљена на ЈАНАФ-ове терминале и враћена у систем нафтовода.

„Надам се да ћемо то санирати у наредних неколико дана. Имамо уговор са Нафтном индустријом Србије, они жељно ишчекују поправак“, рекао је директор Сектора за сигурност и заштиту у ЈАНАФ-у Иван Цвитановић.

Из НИС-а поручују да прате ситуацију и да су у сталној комуникацији са хрватским партнером око прекида транспорта сирове нафте у Србију.

„У овом тренутку НИС располаже довољним залихама горива и тржиште је уредно снабдевено свим врстама нафтних деривата. Актуелне околности за сада не утичу на смањење обима прераде сирове нафте у Рафинерији Панчево који се одвија у складу са планираном динамиком. НИС ће наставити да пажљиво прати развој ситуације и предузима све потребне активности како би очувао уредно снабдевање тржишта“, саопштено је из НИС-а.

ШОШКИЋ: ТРИ МОГУЋНОСТИ ЗА РЕШАВАЊЕ ПИТАЊА НИС-А

Бивши гувернер, професор Економског факултета и представник Студентске листе Дејан Шошкић изјавио је да Србија има три могућности када је реч о решавању питања руског власништва у НИС-у – коришћење права прече куповине, директне преговоре са руским власником о делимичном или потпуном преузимању већинског пакета акција и национализацију.
„Ја лично мислим да право прече куповине има пуно смисла, као и директни преговори са руском страном, јер мислим да постоје врло јаки аргументи за битно промењене околности пословања НИС-а у односу на оне у којима су се руски партнери јавили као купци и касније доминантни власници“, рекао је Шошкић за РТС.
Оценио је да промењене геополитичке и пословне околности представљају основ за отварање разговора о власничкој структури НИС-а.
На питање да ли би национализација могла да угрози снабдевање Србије руским гасом, Шошкић је нагласио да се не залаже за такав приступ.
„Национализација је нешто што ја не заговарам. Ја сам то јавно и рекао, мислим да то није добра ствар. То не само да је лоша порука према руском партнеру, то је генерално лоша порука према страним инвеститорима“, истакао је Шошкић.
Објаснио је да Србија не би требало да ствара слику земље која прибегава драстичним мерама пре него што исцрпи могућности за договор.

РАЗГОВОРИ КАО ХИТАН КОРАК

Важно је да НИС редовно добија сирову нафту, а резерве чува јер подсетимо: обе лиценце америчке администрације – НИС-у за рад, а ЈАНАФ-у за испоруке нафте Јадранским нафтоводом истичу 11. децембра.

Прекид испоруке сирове нафте разоткрива једну од кључних слабости српског енергетског система – зависност од једног доминантног правца снабдевања. За нову власт то је проблем који не може да се решава само праћењем стања резерви. Разговори са ЈАНАФ-ом намећу се као хитан корак, али и као подсетник да енергетска сигурност Србије у великој мери зависи од инфраструктуре и одлука које нису под њеном контролом, поручује у разговору за Српски недељник Компас бивша потпредседница Владе и министарка енергетике Зорана Михајловић.

„Стопирање испоруке сирове нафте је критична тачка у снабдевању нафтом Србије, и нове власти су морале већ да ступе у контакт са Хрватском и са Јанафом. Сирова нафта је најопаснија за извођење радова. Кажу да је до хаварије дошло због радова на ревитализацији. Не улазећи у тачност – да ли је замена антикорозивне заштите, или копање око цевовода, или је пао неки део опреме. Да би то решили постоји јасна процедура и потребно је време оквирно десет дана. Количина нафте коју су морали скупити није мала – 500.000 литара или 500 м3. У сваком случају у Србији у једном периоду – кад су успостављене америчке санкције на руски капитал, Рафинерија у Панчеву није радила готово два месеца и нико то није осетио. Господа из нове власти уместо што најављују рестрикције електричне енергије и поскупљење горива, могли би мало да се заинтересују за снабдевање нафтом“, каже наша саговорница.

О ОДГОВОРНОСТИ

Застој на ЈАНАФ-овом нафтоводу отворио је и питање одговорности за енергетску политику Србије, али се оцене о њеном досадашњем вођењу и будућем правцу знатно разликују. Док се чека наставак испорука сирове нафте, у први план излазе и питања стручности, стратешког планирања и способности нове власти да управља сектором у којем се грешке брзо претварају у економски ризик. Зорана Михајловић, међутим, не очекује много од промене власти и сматра да се претходних 14 година, упркос свим изазовима, показало да систем може да одржи континуитет снабдевања.

„Нажалост, ја не видим ни трунку светла у будућој енергетској политици нове власти јер они не само да су површни, него нису спремни ни да се упознају са основним стратешким документима, а немају ни знање како да управљају сектором. За време власти Вучића 14 година ова земља није имала никакве рестрикције, а упркос санкцијама за НИС, нико у овој земљи није осетио несташицу. Уништавање банкарског сектора, слабљење динара, раст инфлације, непостојање плана развоја економије и енергетике, само нам указује да улазимо у енергетску кризу“, закључује наша саговорница.