Колико Французе коштају боловања: Где престаје уштеда, а почиње угрожавање радника

Боловања су поново у средишту политичке и социјалне расправе у Француској, пошто су синдикати и послодавци започели преговоре о реформи система накнада.

Влада очекује решења која би донела милијарду евра годишње уштеде, док представници запослених упозоравају да се разговор о одсуствовању са посла мора повезати са здрављем радника и условима у којима раде, пише Монд.

Преговори су отворени 29. октобра, а договор се очекује најкасније до 19. децембра. Спор се води око тога како истовремено сачувати одрживост социјалног осигурања, спречити злоупотребе и обезбедити да људи којима је лечење потребно могу да остану код куће без несразмерног финансијског губитка.

Према подацима француског Министарства здравља, расходи за дневне накнаде достигли су 17,9 милијарди евра у 2025. години, што је седам милијарди више него 2016. Број надокнађених боловања повећан је за десет одсто између 2019. и 2024, на 9,1 милион. За државу је то значајно оптерећење, а за предузећа и проблем организације рада и замене одсутних запослених.

Ипак, износ исплаћених накнада и број одсустава нису иста категорија. Укупни трошкови зависе и од трајања боловања, висине зарада на основу којих се обрачунавају накнаде и структуре запослених. Зато се само из раста расхода не може закључити колики је обим неоправданог одсуствовања, нити који би део проблема могао да се реши строжим контролама.

ФОТО: Компас/Илустрација

У француском систему накнада за обично боловање, по правилу, почиње да се исплаћује од четвртог дана одсуства. Основни износ одговара половини дневне зараде утврђене према прописаном обрачуну, уз ограничење основице. Колективни уговор или договор у предузећу може запосленом обезбедити повољнију заштиту, укључујући доплату до већег дела плате.

То значи да би иста промена правила могла различито да погоди раднике. Неко има додатно покриће послодавца, док се други више ослања на основну накнаду. За домаћинство које већ тешко покрива редовне трошкове, неколико дана смањених прихода може бити важан разлог за одлагање одласка лекару или повратак на посао пре завршеног опоравка.

Власти су већ уводиле мере за сигурније обрасце, надзор над издавањем потврда и контролу исплата. Нови преговори отварају шири круг питања, од превенције до правила надокнаде и одговорности различитих учесника. Њихов исход још није познат, па најављени циљ уштеде не треба поистовећивати са већ усвојеним смањењем права.

Здравље радника и цена уштеда

Уз расправу о накнадама стоји питање због чега људи оболевају и колико радно окружење доприноси одсуствима. Светска здравствена организација међу ризицима за ментално здравље издваја прекомерно оптерећење, малу контролу над радом, несигурност запослења и дискриминацију. Процењује да се у свету због депресије и анксиозности годишње изгуби око 12 милијарди радних дана.

Француски институт за истраживање и превенцију професионалних ризика указује да психосоцијални проблеми имају последице и за запослене и за предузећа. Могу бити повезани са поремећајима сна, умором и здравственим тегобама, али и са већим одсуствовањем, честим одласцима радника и нарушеним односима у колективу. Трошак се зато не завршава исплатом накнаде.

ФОТО: Компас/Илустрација

За послодавца је важна и разлика између присутног и радно способног запосленог. Долазак на посао током болести може краткорочно смањити број дана одсуства, а да притом не реши узрок проблема. У пословима који захтевају концентрацију, физички напор или сталан контакт са другим људима, здравствено стање има непосредан значај за квалитет и безбедност рада.

Превенција подразумева да се испитају оптерећење, распоред смена, могућност одмора и начин управљања људима. Подршка при повратку после дужег лечења такође може бити важна, нарочито када здравствене тешкоће трају. Такве мере захтевају организационе промене и време, због чега се њихови резултати теже уклапају у кратке рокове за буџетску уштеду.

Будући договор мораће да покаже и како ће се мерити успех реформе. Мањи расходи могу настати због мање болести, али и због слабијег покрића или отежаног приступа накнадама. За процену последица биће потребно пратити здравље запослених, трајање одсустава, повратак на посао и расподелу трошкова између државе, предузећа и домаћинстава.