Лекорни најавио појачане полицијске снаге у суботу на протестима у Француској

Француски премијер Себастијен Лекорни најавио је данас пред француским парламентом да ће Француска у суботу ангажовати знатно веће полицијске снаге како би обезбедила нове протесте.

Лекорни је, одговарајући на питање председника посланичке групе МоДем Марка Феноа, рекао да је министар унутрашњих послова Лоран Нуњез већ дао инструкције префектурама и да ће полицијско обезбеђење наредне суботе бити масовно, преноси Фигаро.

Француски министар унутрашњих послова Лоран Нуњез изјавио је да ће француска полиција 24. октобра променити начин ангажовања и повећати број припадника на терену, као и њихову мобилност и способност брзог реаговања, како би се супротставила групама које, како је навео, плански покушавају да развуку полицијске снаге.

Лекорни је оценио да су током протеста 17. октобра полицијске снаге биле „превише статичне и недовољно мобилне“, истичући да је током викенда повређено око 1.000 полицајаца и жандарма.

Француски премијер је насиље и пљачке током протеста приписао појединцима који су их починили, а не државним институцијама, и позвао на „јасну, одлучну и снажну“ подршку полицији и жандармерији.

Говорећи о насиљу које је пратило демонстрације у суботу, оптужио је „мале групе крајње левице и ултралевице“ да су на појединим местима плански припремале „побуњенички сценарио“.

Лекорни је одбацио тврдње да полиција спроводи политичко обавештајно деловање, након што су такве оптужбе изнете из редова странке Непокорена Француска (ЛФИ), позивајући се на портал Медијапарт.

– То је нетачно и незамисливо је да би једна влада могла да даје таква упутства – рекао је Лекорни.

ФОТО: AP Photo/Jeremias Gonzalez

Француски премијер је поручио да власти неће толерисати да „групе које се противе Републици“ покушају да марширају ка седиштима председника и владе, Јелисејској палати и палати Матинјон.

Талас масовних протеста у Француској почео је средином септембра као локални штрајк и побуна ученика и наставника у једној средњој школи у сиромашнијем предграђу Париза. Повод су били лоши услови у просвети, хроничан недостатак професора, пренатрпане учионице и запуштене школске зграде.

Протести су се проширили на средње школе и факултете широм земље, а пратили су их масовне блокаде и сукоби са полицијом.

Демонстрацијама су се придружили синдикати, родитељи и активисти некадашњег покрета „Жути прслуци“. Првобитним захтевима за реформу образовања придружили су се и масовни улични протести против високих трошкова живота, раста цена горива и владиних мера штедње.