У Србији се у 2026. очекује убрзање привредног раста на више од три одсто, подстакнуто поновним покретањем кључних индустријских активности, снажним извозом и опоравком сектора услуга, објавила је данас Светска банка.
Кључни допринос расту дало је и обнављање производње у секторима нафте и аутомобилске индустрије.
Опоравак долази након поновног покретања производње у јединој рафинерији нафте, раста производње у компанији Стелантис (ФИАТ), опоравка сектора услуга и снажног извоза, саопштила је Светска банка.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Светска банка очекује да ће се стопа привредног раста у наредним годинама опоравити на три до четири одсто.
Ризици су, како је наведено, и даље присутни због проблема у великим државним предузећима и одсуства видљивог напретка у спровођењу структурних реформи.
На страни расхода, раст у првој половини 2026. године првенствено је био подстакнут већом потрошњом, у условима успоравања инфлације и снажног раста кредитирања домаћинстава.
Извозу је, такође, погодовао опоравак аутомобилске индустрије.
Услуге су биле главни покретач раста на производној страни, док је грађевинарство показало ране знаке опоравка, а индустријска производња дала је тек минималан допринос укупном привредном расту.
Стопа незапослености осетно је опала на 7,2 одсто, што делимично одражава прелазак из незапослености у неактивност, а не значајнији раст запослености.
Незапосленост међу младима и даље је висока и износи 22 одсто, што указује на несклад између вештина које грађани поседују и оних које тражи тржиште рада, као и на ограничене могућности запошљавања, навели су из Светске банке.
У 2026. години очекује се и раст фискалног дефицита на 3,5 одсто БДП-а због већих издатака за плате, пензије и капиталне инвестиције, али јавни дуг у целини и даље прати силазну путању.
ФОТО: Elif BayraktarShutterstock„Овогодишњи опоравак привредног раста у Србији и солидни макроекономски резултати дају разлога за оптимизам. У нашим истраживањима често се наглашава потреба за већим бројем структурних реформи у Србији како би се подржао прелазак ка потпуно тржишној привреди, усклађеној са ЕУ. Поред тога, Србија би требало да настоји да изгради иновативну и инклузивну економију која грађанима нуди квалитетна и продуктивна радна места и омогућава успешно пословање приватног сектора. Таква економија, уз квалитетније институције и унапређено пословно окружење, привукла би више приватног капитала потребног за будући раст“, изјавила је директорка канцеларије Групе Светске банке у Србији Ајша Вилијамс.
На средњи рок очекује се да привреда Србије оствари раст од око три до четири одсто, који ће углавном бити вођен потрошњом, а у мањој мери инвестицијама.
„Негативни ризици су значајни. На будуће изгледе могли би неповољно да утичу и даље присутни проблеми у портфолију великих државних предузећа, ограничен напредак у спровођењу структурних реформи, као и неизвесност на глобалном и домаћем плану. Наставак привредног раста требало би да допринесе даљем смањењу сиромаштва кроз циљану социјалну помоћ, пружање неге особама са инвалидитетом и старијим грађанима, као и програме подршке у тражењу посла и обуке који ће допунити напредак на макроекономском плану“, наведено је у саопштењу.
