Председница Народне скупштине Ана Брнабић изјавила је данас на конференцији БЕЛТАЛКС у Београду да је ИКТ сектор у Србији постао најбрже растући сектор српске привреде и навела да очекује да извоз ИКТ на крају године премаши пет милијарди евра.
Она је то рекла на панелу под називом „Изградња економије вештачке интелигенције: подаци, инфраструктура и конкурентност“, одговарајући на питање модератора шта је потребно да Србија постане кредибилно место за инвестирање у ИКТ сектор.
– Мислим да Србија има доказани капацитет у овој области. Показали смо да оно што можете да постигнете за једну деценију није нешто што је било могуће предвидети да ће бити оствариво за две или три деценије. Када погледате податке о извозу само нашег ИКТ сектора, прошле године остварили смо извоз вредан више од 4,5 милијарди евра. Године 2012. наш ИКТ извоз износио је 375 милиона евра, а ове године очекујемо да премашимо пет милијарди евра извоза – рекла је Брнабић.
ФОТО: FOTO TANJUG/ MILOŠ MILOŠ MILIVOJEVIĆИКТ сектор отворио више од 60.000 радних места
Додала је да је у протеклих десет година у Србији отворено више од 60.000 нових радних места у ИКТ сектору, као и да Србија има све предуслове да се такмичи са другим земљама у области вештачке интелигенције.
– Први предуслов су подаци. Не можете ни да размишљате о вештачкој интелигенцији ако немате податке. Ми имамо податке, јер смо увели електронску управу. Без електронске управе не можете имати податке које је могуће обрађивати. Дакле, пре свега морате имати електронску управу. Ми смо то завршили, успоставили смо је и имамо податке – рекла је Брнабић.
Додала је да су други предуслов знање и таленти, што, како каже, Србија има.
– Још 2017. године увели смо програмирање као обавезан предмет у основним школама. Од 2020. године у основне и средње школе увели смо и основе вештачке интелигенције. Такође смо увели и теме анализе великих података. УНЕСКО нас је препознао као једну од само 11 земаља у свету које су то урадиле. Дакле, довољно рано смо почели да улажемо у таленте и знање – рекла је Брнабић.
ФОТО: FOTO TANJUG/ MILOŠ MILOŠ MILIVOJEVIĆСавремена инфраструктура за развој ВИ
И трећи предуслов је, како каже, постојање инфраструктуре, коју у овом случају чине дата центри и суперрачунари.
– У том смислу, изградили смо најсавременији дата центар. Реч је о дата центру категорије четири, једном од свега осам таквих дата центара у Европи. Данас компаније попут Оракла, ИБМ-а, Мајкрософта или Хуавеја плаћају Влади Србије да чува и штити њихове податке. Имамо најсавременији дата центар, а наш суперрачунар налази се у том дата центру. Недавно смо набавили други суперрачунар – инсталиран је 30. априла – који је седам пута бржи од првог суперрачунара. Већ смо наручили и трећи суперрачунар, који ће бити инсталиран у првом кварталу 2027. године – рекла је Брнабић.
Навела је да су капацитети ових суперрачунара бесплатно доступни српској академској заједници и стартап компанијама које послују у оквиру научно-технолошких паркова.
Истакла је да је будућност вештачке интелигенције у повезивању софтвера и хардвера.
– Ту смо направили изузетно важан корак, уз подршку Марка (Чадежа), људи из Владе и лидерство председника Александра Вучића. Дакле, урадили смо све што је било потребно када је реч о софтверу. Сада имамо и хардвер. Покренули смо производњу хуманоидних робота у Србији, тако да је повезивање софтвера и хардвера у основи наш следећи корак. То ће бити још један велики развојни искорак за Србију у наредних пет година – рекла је Брнабић.
ФОТО: FOTO TANJUG/ MILOŠ MILOŠ MILIVOJEVIĆДржава да улаже у инфраструктуру и образовање
Упитана за мишљење о томе колико је регулатива потребна у ИКТ сектору, Брнабић је одговорила да сматра да држава треба, колико год је могуће, да улаже у инфраструктуру – како би ту инфраструктуру могли да користе привреда, научно-технолошки паркови, стартап компаније, појединци, истраживачко-развојни центри.
– Ту инфраструктуру треба финансирати и изградити новцем пореских обвезника, односно из буџета, а након тога све остало зависи од људи и њихових капацитета. Али велики део посла државе јесте и образовање и стварање талената… Зато би требало да наставимо да размишљамо веома амбициозно када је реч о образовању и да наставимо да гурамо стварање талената кроз наш образовни систем. То је оно што владе могу да ураде, то је оно што законодавци могу да ураде. Али након тога, све се заиста своди на веру у потенцијал људи и привреда – рекла је Брнабић.
На питање како одржати поверење јавности у етичност вештачке интелигенције, Брнабић је одговорила да је Србија била једна од првих земаља која је усвојила етичке смернице за употребу вештачке интелигенције.
– Овде је изазов спојити најбоље из оба света: етичку употребу и заштиту података, али истовремено и ефикасност, конкурентност и могућност обраде што веће количине података. Мислим да је то и даље изазов са којим се суочава читав свет. Ја сам истински верник у технологију – рекла је Брнабић.
ФОТО: Make more Aerials/ShutterstockТоплотна енергија дата центра за грејање Крагујевца
Када је реч о питању заштите животне средине, Брнабић је навела да је Србија свој дата центар изградила у индустријској зони.
– Трудили смо се да наш дата центар буде што је могуће више еколошки неутралан, иако је то веома тешко, посебно због нивоа потрошње енергије. Поставили смо соларне панеле на наш дата центар. А оно што смо, наравно, такође урадили јесте да смо узели у обзир чињеницу да дата центри троше много енергије. Они као последицу, односно нуспроизвод рада, производе и одређену количину енергије, нарочито топлотне енергије, као нуспроизвод загревања свих тих процесора. Зато смо ту топлотну енергију искористили за грејање дела града Крагујевца, нисмо је испуштали, већ смо је искористили – рекла је Брнабић.
Генерални директор и председник Извршног одбора Јетел банке Александар Богдановић истакао је да нема никакве сумње да вештачка интелигенција није неки пролазни тренд који ће нестати.
– Ова технологија ће остати, под претпоставком да имамо све потребне предуслове – рекао је Богдановић.
Истакао је да су колеге са различитих тржишта биле изненађене колико је Србија одмакла у дигитализацији и колико су услуге добро организоване.
– Уместо да одлазите у филијалу и носите папире, све можете да завршите онлајн. А начин на који је то сјајно спроведено кроз Канцеларију за ИТ и еУправу, једну од мојих омиљених институција, морам да признам, заиста ствара конкретну вредност – рекао је Богдановић.
