Јутарња или вечерња шетња – која је боља за контролу шећера у крви

Шетња је један од најједноставнијих начина да се повећа свакодневна физичка активност, али време када излазимо у шетњу могло би да буде важно и за контролу шећера у крви.

Јутарња и вечерња шетња могу да имају различите предности, а истраживања указују да би посебно корисно могло да буде кретање после оброка – чак и када траје само десетак минута.

Најбоље време за шетњу, међутим, зависи од тога када током дана долази до пораста нивоа шећера у крви, пише Verywell Health.

Јутарња шетња може да помогне после буђења

Ниво глукозе у крви ујутру може да буде повишен и после више сати без хране. Један од разлога је такозвани феномен зоре, када хормонске промене подстичу јетру да ослобађа више глукозе како би организам припремиле за буђење.

Код особа са дијабетесом организам можда неће произвести довољно инсулина да компензује тај пораст.

Јутарња шетња може да буде корисна, али истраживања показују да ефекат физичке активности на шећер зависи и од њеног интензитета, времена оброка и тога да ли особа има дијабетес типа 2.

Постоји и практична предност. Неким људима је лакше да шетњу претворе у свакодневну навику ујутру, пре него што друге обавезе почну да се гомилају.

ФОТО: Harbucks/Shutterstock

Шта се дешава ако шетамо после вечере

Вечерња шетња могла би да буде кориснија онима код којих шећер значајније расте после вечере.

Према истраживањима, шетња у трајању од само 10 минута, започета око пола сата после оброка, може да помогне у контроли пораста шећера након јела.

То може да буде посебно значајно после вечере, која је код многих људи најобилнији оброк у дану или садржи највише угљених хидрата.

Ипак, вечерње вежбање није идеално за свакога. Физичка активност непосредно пред спавање код неких људи може да поремети сан. Код особа са дијабетесом типа 1, као и код оних који користе инсулин, касна физичка активност може да повећа ризик од пада шећера током ноћи.

Важније од доба дана може да буде нешто друго

Када се упореде јутарња и вечерња шетња, истраживања не дају једноставан одговор да је једна увек боља.

Избор зависи од дневних навика, терапије, времена када се јављају највеће осцилације шећера, али и од тога када је неко најспремнији да редовно буде физички активан.

Ипак, постоји још један фактор који би могао да буде важнији од избора између јутра и вечери – шетња после оброка.

Нормално је да ниво шећера у крви порасте након јела, без обзира на то да ли особа има дијабетес. Физичка активност после оброка може да помогне да тај пораст буде мањи, а корист може да донесе и кратка шетња.

Уколико није реално шетати после сваког оброка, препорука је да се физичка активност уклопи у део дана у којем је могуће одржати је као редовну навику.

Истраживања још нису дала коначан одговор о идеалном времену, трајању и интензитету физичке активности после оброка. Зато избор између јутарње и вечерње шетње пре свега треба прилагодити сопственом ритму, здравственом стању и терапији.