Зашто Кијев пркоси Трампу: Шта се крије иза последњих напада Украјине на руске рафинерије

Објављено: 02.10.2026. 15:00

Руске рафинерије поново су у средишту спора између Кијева и Вашингтона. Украјина наставља нападе дроновима на постројења за прераду нафте дубоко у Русији, иако је амерички председник Доналд Трамп тражио да се такви удари обуставе због све већег притиска на глобално тржиште дизела. Кијев, међутим, рафинерије посматра као део руске војно-економске инфраструктуре и не показује намеру да једнострано прекине кампању, пише The Guardian.

Последњи удари обухватили су објекте у Самарској и Орловској области, док су украјинске снаге током претходних месеци значајно прошириле домет беспилотних летелица. Међународна агенција за енергију наводи да је током првих осам месеци 2026. нека руска рафинерија у просеку била погођена свака три дана, а да је до краја августа само пет великих постројења остало ван домета украјинских удара.

Спор са Трампом зато није само питање војне тактике. За Украјину су удари средство притиска на руску економију и снабдевање горивом, док Вашингтон све више гледа последице на међународно тржиште, где су дизел и други деривати већ постали дефицитарни због истовремених поремећаја у Русији и на Блиском истоку.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Садржај:

Руске рафинерије постале су стратешка мета

Украјина напада руску нафтну инфраструктуру још од ранијих фаза рата, али је кампања током 2025. и 2026. постала знатно интензивнија и технички сложенија. Кијев сада располаже дроновима који могу да погоде постројења удаљена хиљадама километара од украјинске границе. Украјинско Министарство одбране отворено наводи да је циљ смањење руских економских могућности за вођење рата и снабдевања оружаних снага горивом.

Међународна агенција за енергију процењује да је руска прерада нафте у јуну пала на око 3,8 милиона барела дневно – најнижи ниво за више од две деценије и приближно 30 одсто мање него годину раније. Посебно су осетљиви сложени секундарни погони за производњу дизела, авио-горива и бензина, чија поправка после тежих оштећења може да траје месецима.

Илустрација како украјински војник припрема дрон за напад на руске рафинерије

Зашто Кијев не прихвата Трампов захтев

За украјинско руководство питање рафинерија повезано је и са ширим ратом против енергетске инфраструктуре. Володимир Зеленски је још 2024. бранио право Украјине да гађа руске нафтне објекте, указујући да Русија истовремено напада украјински енергетски систем. Сличан став Кијев задржава и сада – прекид удара, по украјинској позицији, не би требало да буде једностран.

Вашингтон је и раније покушавао да ограничи ову тактику. Администрација Џозефа Бајдена је 2024. упозоравала Кијев да удари на руску енергетску инфраструктуру могу да подигну светске цене нафте и изазову додатну ескалацију. Данашњи спор зато има преседан – амерички страх од енергетских последица постојао је и пре Трамповог повратка у Белу кућу.

Цена дизела постала је проблем и за Вашингтон

Трамп сада тражи обуставу напада у тренутку када је дизел у САД достигао рекордно високе цене, а залихе су под снажним притиском. Амерички председник директно повезује део проблема са украјинским нападима на руске рафинерије, док су високе цене горива истовремено постале важна домаћа економска тема уочи избора за Конгрес у новембру.

Ипак, подаци показују да руски губици нису једини узрок кризе. Међународна агенција за енергију наводи да су испоруке дизела из Персијског залива такође нагло пале због рата на Блиском истоку и проблема са проласком кроз мореуз Хормуз. Комбиновани нето извоз дизела из Русије и земаља Залива у августу био је за око 1,6 милиона барела дневно мањи него у фебруару.

Глобална криза не може да се сведе само на Украјину

Управо ту лежи главна разлика између Трампове политичке поруке и шире слике тржишта. Украјински удари несумњиво су смањили руски капацитет за прераду и извоз горива, али глобална несташица дизела истовремено произилази из више криза – смањене производње на Блиском истоку, ограничених залиха, мањег руског извоза и затегнутог система рафинерија широм света.

Русија је, после проблема у домаћем снабдевању, продужила забрану извоза дизела до краја октобра. Москва је тиме покушала да заштити домаће тржиште, али је додатно смањила количину горива доступну другим земљама. Русија је пре садашњих поремећаја била један од највећих светских извозника дизела.

Нафтни терминал и танкер као део глобалног система снабдевања горивом

ЗАШТО ЈЕ ДИЗЕЛ ПОСТАО КЉУЧНА ТАЧКА КРИЗЕ

     Проблем тренутно није само количина сирове нафте већ могућност да се она претвори у дизел и друге деривате. Дизел покреће камионе, пољопривредну механизацију, грађевинске машине и велики део индустрије, па несташица брзо утиче на цене широм економије. Према Међународној агенцији за енергију, дизел и гасно уље чине готово 30 одсто светске потражње за нафтом.
     Истовремено су смањени капацитети за прераду у Русији и на Блиском истоку, због чега су рафинеријске марже и цене дизела достигле изузетно високе нивое. Зато чак ни већа понуда сирове нафте не решава проблем ако нема довољно расположивих рафинерија.

Производња и транспорт дизела из великог рафинеријског комплекса

Москва признаје штету и наставља ударе на Украјину

Владимир Путин је признао да су украјински напади на нафтну инфраструктуру нанели економску штету Русији, али је истовремено рекао да Москва одговара на украјинске ударе. Руске снаге настављају да гађају украјинску енергетску, транспортну и другу инфраструктуру, за коју Москва тврди да има војни значај. Кијев и западне владе те нападе описују као покушај слабљења украјинског енергетског система и способности земље да функционише током зиме.

Тако се енергетска инфраструктура са обе стране претворила у једно од важних бојишта рата. Последице, међутим, више нису ограничене на Русију и Украјину: несташица дизела утиче на транспорт, пољопривреду, индустрију и инфлацију широм света.

Руске рафинерије после напада дроновима и интервенције ватрогасних екипа

Енергетско примирје остаје тешко достижно

Трамп је током септембра покушавао да покрене договор о обостраном прекиду напада на енергетску инфраструктуру. Зеленски је разговарао са њим о таквој могућности, али договор није постигнут, а Украјина није пристала да сама прекине своје ударе док руски напади трају.

Зато последњи удари на руске рафинерије показују шири проблем у односима Вашингтона и Кијева: оно што Украјина види као средство за слабљење руске способности да води рат, америчка администрација све више посматра и кроз призму цена горива и глобалне економије.

Док се те две рачунице не приближе, Кијев има војни мотив да настави кампању, а Трамп економски и политички мотив да тражи њено ограничење. Истовремено, подаци са тржишта показују да чак ни потпуни прекид украјинских удара не би сам по себи решио светску кризу дизела, јер њени узроци далеко превазилазе руско-украјински фронт.

И БАЈДЕН ЈЕ ТРАЖИО ДА СЕ УДАРИ ОГРАНИЧЕ

     Неслагање Вашингтона и Кијева око руских рафинерија, дакле, није настало са Трампом. Још у марту 2024. Бајденова администрација позвала је Украјину да обустави нападе на руску енергетску инфраструктуру, страхујући од раста светских цена нафте и могуће руске одмазде. Зеленски је тада одговорио да Украјина користи сопствене беспилотне летелице и да има право да узврати на руске нападе на њен енергетски систем.
     Разлика је у размерама: две и по године касније украјински дронови имају много већи домет, а удари су постали далеко чешћи и нанели су осетно већу штету руском рафинеријском сектору.

Амерички и украјински званичници разговарају о нападима на енергетску инфраструктуру

Доналд Трамп, напади на рафинерије, рат у украјини, рафинерија, русија, сад, украјина