Мацут: У Србији више од 1.000 инжењера пројектује чипове, њихово знање вреди више од капитала

Председник Владе Србије у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут изјавио је данас да Србија има потенцијал, знање и жељу да пројектује чипове, наводећи да у нашој земљи више од 1.000 инжењера пројектује чипове у домаћим фирмама и у развојним центрима светских компанија, и истичући да је циљ државе да део тог знања искористи и претвори у своје производе и сопствену интелектуалну својину.

– Имамо људе са искуством и компанијама које су на врху те индустрије и треба да се фокусирамо на привредне нише у којима знање вреди више од капитала – рекао је Мацут у Кући еУправе, где су представљени резултати рада Радне групе за развој и пројектовање интегрисаних кола (чипова), основане у јуну ове године.

Мацут је истакао да су чипови кључна технологија која покреће савремени живот и да се налазе у сваком новом телефону и аутомобилу, у готово сваком савременом медицинском апарату, а све више и у машинама на њивама.

Према његовим речима, због своје комплексности ова индустрија је дуго била ограничена на мали број земаља које су имале ресурсе да је развијају деценијама, али да се то сада мења и да вештачка интелигенција, као нова технологија, фундаментално мења начин на који се ради и учи.

– Када нова технологија појефтини ресурсе потребне за неки производ или услугу, он постаје исплатив и за примене које раније нису биле могуће, па онда тражња и расте. Овај образац се данас јасно види у производњи софтвера, а све више и у дизајну чипова. Вештачка интелигенција, с једне стране, подиже тражњу за чиповима, а с друге стране мења и начин на који се чипови пројектују. Када се правила игре овако мењају, отвара се простор и за оне који раније нису били у игри и то је разлог зашто ову прилику не смемо да пропустимо – истакао је Мацут.

ФОТО: ANJUG/MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Предност Србије у знању и људима

Навео је да чип настаје кроз два корака, да се прво пројектује на рачунару, уз помоћ специјализованих софтверских алата и да је за то кључно експертско знање.

– На основу таквог дизајна, чип се затим производи у специјалним или специјализованим фабрикама. Једна савремена фабрика може да кошта десетине милијарди долара. С друге стране, пројектовање чипова захтева пре свега људе и знање, а фирме које се баве само пројектовањем, без сопствених фабрика, данас остварују отприлике половину прихода целе ове индустрије. Зато смо почели од пројектовања и ту је наша предност, ту је мањи ризик. Дакле, прво знање и људи, а онда градимо на том темељу, када за то буду постојали и тржиште и партнери – казао је Мацут.

Додао је да га са аспекта лекарске струке занима шта та технологија може да значи за медицину, али и за пољопривреду, која је један од стратешких сектора земље.

– Као професору, посебно ми је важан образовни део рада Радне групе, како стварамо таленте, како да повежемо факултете и привреду. Ова питања су данас тежа него икад, јер треба да одговоримо на то шта данас да учимо студенте, ако вештачка интелигенција већ може да аутоматизује значајан део процеса пројектовања, и шта ће радити инжењер за пројектовање чипова за пет, 10 или више година. Ова група има прилику да буде међу првима које ће та питања дубоко сагледати и покушати да на њих одговоре – рекао је Мацут.

Тржиште чипова премашује билион долара

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу и председник Радне групе за развој и пројектовање интегрисаних кола (чипова) Михаило Јовановић рекао је да је полупроводничка индустрија у протеклој деценији постала оно што је нафта била у прошлом веку – основна сировина читаве привреде, технолошке моћи и националне безбедности.

Јовановић је казао да велике силе – САД, Европска унија, Кина, Јапан, Кореја – улажу стотине милијарди долара у те програме, додајући да је глобално тржиште полупроводника у 2025. години оборило све историјске рекорде и да је, према светској статистици полупроводничке трговине, укупна годишња продаја достигла скоро 800 милијарди долара, што је раст од 26 одсто у односу на 2024. годину.

– За 2026. годину прогнозе говоре да ова индустрија прелази границу од једног трилиона долара. Управо је то разлог зашто је, на иницијативу Владе Србије и професора Мацута, формирана Радна група са циљем спровођења активности у складу са стратешким приоритетима наше земље у области индустријске политике, дигиталне трансформације и развоја вештачке интелигенције до 2030. године – рекао је Јовановић.

Додао је да је Радна група окупила водеће стручњаке из привреде, науке и јавне управе из Србије и дијаспоре, са задатком да анализирају постојеће стање у области микроелектронике и пројектовања чипова, као и да сагледају потенцијале које Србија има и предложе стратешки оквир и програм развоја домаћег екосистема у овој области.

Јовановић је казао да је Радна група свој рад усмерила кроз три кључна правца: научно-образовни, привредни и институционални.

ФОТО: Компас/Илустрација

Развој домаће индустрије чипова

– Повезивањем ова три стуба желимо да изградимо одржив екосистем који ће подстаћи развој домаћих технологија и интелектуалне својине, омогућити даље јачање стручних капацитета и створити услове да Србија буде препозната као поуздан и конкурентан учесник у глобалној индустрији чипова. Овај скуп је позив свим институцијама, привреди и науци, да се укључе у рад Радне групе – рекао је Јовановић.

Радна група, коју чине представници институција, академске заједнице, научноистраживачких организација и привреде, дефинисала је правце за развој домаћих знања, стручних кадрова и технолошких капацитета.

Њени резултати представљају важну основу за обликовање дугорочних политика и мера које могу допринети развоју микроелектронске индустрије, снажнијем повезивању науке и привреде и јачању технолошког суверенитета Републике Србије.