Дубина океана делује као једноставан податак који би савремена технологија требало лако да измери. Ипак, одређивање дубине најдубљих делова Земљиних мора и океана много је сложеније него што се на први поглед чини. Разлог лежи, између осталог, у томе што се мерења заснивају на брзини звука кроз воду, а она није увек иста.
Када се говори о брзини светлости као константи, често се изоставља важна напомена – то важи у вакууму. Слично је и са звуком: његова брзина зависи од средине кроз коју се шири. У сланој води звук путује брзином од око 1.500 метара у секунди, док је у слаткој води нешто спорији и достиже око 1.481 метар у секунди. Температура, притисак и растворене нечистоће у морској води могу додатно да утичу на његово кретање, пише Nautilus.
ФОТО: Marta Masdeu Navarro/ShutterstockСадржај:
Дубина океана и непознате величине
Све то представља велики изазов када се сонар користи за мерење најдубље познате тачке на Земљи – Челенџер дипа у Маријанском рову. Нова студија објављена у часопису „Scientific Data“ детаљно је анализирала бројне факторе које треба узети у обзир приликом мерења оваквих огромних дубина.
Будући да мерење дубине океана укључује велики број величина које није могуће савршено познавати, научници се ослањају на моделе засноване на доступним подацима. Тим јапанских океанографа недавно је истраживачким бродом стигао до Челенџер дипа како би испитао пет различитих модела.
ФОТО: efferyhamstock/ShutterstockРезултати су показали да се максимална дубина источног басена Челенџер дипа, у зависности од модела брзине звука у морској води, креће од 10.914 до 10.932 метра. Разлика од 18 метара можда не делује велика када се говори о океану, али на таквој дубини представља значајно одступање.
Како се мери челинџер дип
Истраживачи су као најпогоднији одабрали модел који комбинује податке о различитим својствима воде прикупљене 2023. године на дубини од око 1.900 метара са мерењима целокупне дубине из 1992. године.
На тај начин могли су да узму у обзир промене у својствима воде ближе површини, али и карактеристике остатка воденог стуба. Према њиховом одабраном моделу, максимална дубина Челенџер дипа износи око 10.927 метара, односно приближно 35.850 стопа.
ФОТО: Evannovostro/ShutterstockМеђутим, чак ни овакво мерење није без додатних ограничења. Сонар који су научници користили има сноп ширине два степена у оба смера. Иако то звучи веома уско, када звучни талас пређе готово 11 километара до океанског дна, његов отисак покрива површину широку око 400 метара у оба правца.
Зашто сонар не бележи све детаље
То значи да сонар не бележи све ситне неправилности и детаље рељефа на дну. Мерење је додатно осетљиво и на стварну брзину кретања истраживачког брода, која такође може да унесе одређено изобличење у резултате.
Највероватније никада нећемо знати апсолутно прецизну дубину Челенџер дипа. Ипак, истраживачи су своје податке учинили доступним како би будућа мерења могла да буду још прецизнија.
ФОТО: ocean floor/ShutterstockЗа место толико удаљено и екстремно да га човек никада није посетио, чињеница да научници могу да одреде његову дубину у распону од свега 18 метара представља изузетно достигнуће.
Потрага за најпрецизнијом мером
Управо због тога дубина океана није само питање једног броја. Она зависи од физичких својстава воде, температуре, притиска, количине растворених материја, технологије мерења, кретања брода и начина на који научници моделирају брзину звука.
Челенџер дип зато остаје пример колико је чак и у доба напредних сонарних система тешко прецизно измерити најудаљеније и најнеприступачније делове планете.
КАКО СУ СЕ МЕЊАЛА МЕРЕЊА
Прва мерења Маријанског рова обавио је брод „Челенџер“ 1875. године и добио дубину од 8.184 метра. „Челенџер II“ је 1952. измерио 10.862 метра, док је совјетски „Витјаз“ 1957. забележио чак 11.034 метра.
Батискаф „Трст“ је током историјског зарона 1960. измерио 10.911 метара. Сонарско истраживање 2010. дало је 10.994 метра, уз могућу грешку од 40 метара, док су мерења из 2020. довела до процене од 10.935 метара, уз одступање од шест метара. Разлике показују колико метода мерења утиче на коначни резултат.



