,

Рак све чешћи код млађих: Да ли убрзано биолошко старење објашњава пораст

ФОТО: Компас/Илустрација

Број случајева рака међу одраслима млађим од 55 година расте, а ново истраживање указује да би један део објашњења могло да буде убрзано биолошко старење. Научници су утврдили да људи из новијих генерација у истом календарском добу показују нешто старије биолошке профиле од припадника ранијих генерација.

Рак се традиционално сматра болешћу старења. Што човек дуже живи, његове ћелије имају више времена да нагомилају генетска оштећења и друге промене које могу да доведу до неконтролисаног раста и настанка тумора, пише Сајнс дејли.

Међутим, малигне болести све чешће се откривају код људи у тридесетим, четрдесетим и раним педесетим годинама. Између 1990. и 2019. године број случајева рака дијагностикованих пре 50. године порастао је у свету за 24 одсто, показују подаци наведени у студији.

То је подстакло научнике да испитају да ли савремени начин живота и изложеност различитим факторима из окружења доводе до бржег нагомилавања оштећења у организму. Другим речима, истраживаче је занимало да ли су тела новијих генерација биолошки старија него што показује број година.

Разлика између календарске и биолошке старости

Календарска старост једноставно показује колико је година прошло од нечијег рођења. Биолошка старост представља процену стања организма засновану на функцији органа, метаболизму, крвним показатељима и другим физиолошким особинама.

Две особе које имају по 40 година зато не морају бити биолошки исте старости. Организам једне може да показује особине типичне за млађу особу, док друга може да има биолошки профил који се чешће уочава код старијих људи.

ФОТО: Компас/Илустрација

Истраживачи са Медицинског факултета Универзитета Вашингтон у Сент Луису анализирали су податке више од 154.000 одраслих млађих од 55 година из британске базе UK Biobank. Налазе су делимично проверили и на више од 10.000 учесника америчког истраживачког програма All of Us.

Биолошку старост процењивали су на основу неколико признатих модела. Један од њих, познат као PhenoAge, користи девет показатеља из крви, међу којима су албумин, који производи јетра, и креатинин, отпадна материја коју из организма уклањају бубрези.

Новије генерације показују знаке бржег старења

Анализа је показала да су испитаници рођени између 1965. и 1974. године имали нешто старије системске биолошке профиле од особа рођених између 1950. и 1954. године, када је у обзир узета њихова календарска старост.

Што је разлика између биолошке и календарске старости била већа, то је био већи и ризик од рака дијагностикованог пре 55. године. Особе у групи са најизраженијим убрзаним старењем имале су око 15 одсто већи ризик од раног развоја солидних тумора у поређењу са онима са најмањом разликом у старости.

ФОТО: Компас/Илустрација

Повезаност је посебно уочена код рака плућа, тумора органа за варење и рака материце. Резултати су остали слични и када су научници применили друге начине процењивања биолошког старења.

Истраживачи су посебно анализирали и старење појединих органских система. Биолошки старији имунолошки систем био је повезан са већим ризиком од рака плућа пре 55. године, док је убрзано старење масног ткива било повезано са раним колоректалним раком.

Како савремено окружење убрзава старење

На биолошко старење може да утиче велики број међусобно повезаних фактора: хронична упала, гојазност, поремећаји метаболизма, дијабетес, недовољно кретања, лоша исхрана, алкохол, дуван и изложеност штетним материјама из окружења.

Ниједан од тих фактора самостално не може да објасни целокупан пораст рака код млађих. Биолошка старост могла би, међутим, да послужи као заједнички показатељ последица различитих утицаја који се током живота истовремено нагомилавају у организму.

ФОТО: Компас/Илустрација

– Наш крајњи циљ је да откријемо како се савремено окружење биолошки уграђује у организам и повећава ризик од рака, како бисмо опште препоруке заменили прилагођенијим превентивним мерама – рекла је молекуларна епидемиолошкиња Јин Цао, једна од ауторки студије.

Према њеним речима, мерење биолошке старости могло би једног дана да помогне у ранијем препознавању особа изложених већем ризику. То би омогућило развој персонализованих програма превенције и раног откривања малигних болести.

Студија не доказује да убрзано старење изазива рак

Аутори наглашавају да је реч о посматрачком истраживању. Утврђена повезаност не доказује да убрзано биолошко старење непосредно изазива рак, нити да је оно једини разлог пораста броја оболелих међу млађима.

Истраживање је углавном засновано на подацима становника Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, па резултати не морају у истој мери да важе за све популације. Потребне су и студије које би биолошку старост истих људи мериле више пута током дужег периода.

ФОТО: ViDI Studio/Shutterstock

Научници зато још не препоручују да се биолошка старост користи као самосталан тест за процену ризика од рака. Налази ипак нуде важан траг у потрази за одговором на питање због чега се поједине малигне болести све чешће јављају пре 55. године.

Ако буду потврђени у додатним истраживањима, биолошки показатељи старења могли би да допуне породичну историју, генетске факторе и животне навике приликом процене ризика. То би лекарима могло да помогне да препознају људе којима су ранији прегледи или интензивније превентивне мере најпотребнији.