Американци би могли да добију по 5.000 долара ако републиканци задрже контролу над оба дома Конгреса после новембарских међуизбора. Председник САД Доналд Трамп тај предлог је назвао „Трамповом дивидендом“, чиме је изборну кампању своје странке усмерио директно ка новчанику бирача.
Трамп је обећање изнео на првој конвенцији Републиканске странке посвећеној међуизборима, одржаној у Даласу, где је позвао Американце да се понашају као да је он лично на гласачком листићу, пише Би-Би-Си (BBC).
– Ако републиканци победе, ви побеђујете са нама и добијате 5.000 долара – поручио је Трамп. Према његовој замисли, новац би морао да буде потрошен у Сједињеним Америчким Државама.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Трамп је говорио и о рату са Ираном. Резултате војне интервенције представио је као показатељ снаге америчке војске, али је признао да не очекује да ће сукоб бити окончан пре новембарских међуизбора. Рат ће тако, уз економске теме и обећање о исплати 5.000 долара, бити једно од кључних питања на предстојећим међуизборима.
Ипак, иза наизглед једноставног обећања о исплати 5.000 долара Американцима, међутим, крије се много сложеније питање. Одакле би новац дошао и како би исплата уопште била спроведена?
Процене показују да би, уколико би се исплата односила на све пунолетне Американце, програм могао да кошта више од 1.000 милијарди долара. Трамп није дао детаљан план финансирања, док је потпредседник Џеј Ди Венс накнадно наговестио да би имућнији Американци могли бити изузети из програма и да би један од извора новца могли да буду приходи од царина.
Само обећање, међутим, није довољно да новац стигне на рачуне грађана. За исплату би била потребна одлука Конгреса, што значи да би судбина „Трампове дивиденде“ директно зависила од исхода избора на које Трамп сада покушава да утиче.
А управо ће тај однос снага бити једно од кључних питања новембарских међуизбора. Иако се на њима не бира председник, њихов исход може значајно да промени политички баланс у Вашингтону. Контрола над Представничким домом и Сенатом одредиће колико ће Трамп моћи да спроводи своје агенде, али и колико ће простора демократе имати да успоравају или ограничавају америчког председника.
ФОТО: Aaron Schwartz/INSTAR Images/ProfimediaМеђуизбори тест Трампове моћи
За разлику од председничких избора, на међуизборима Американци бирају чланове Представничког дома и део Сената, чиме могу значајно да промене однос снага у Конгресу и расподелу политичких полуга моћи у Вашингтону.
Професор политичких наука на Универзитету Крејтон Ричард Витмер објашњава да су међуизбори замишљени као механизам којим бирачи током председничког мандата добијају прилику да преиспитају рад власти. Чланови Представничког дома бирају се сваке две године, па су управо они најдиректније изложени промени расположења бирача.
Значај тих избора, међутим, далеко превазилази само питање тога ко ће седети у Конгресу. Од односа снага у Представничком дому и Сенату зависиће колико ће Трамп у другој половини свог мандата моћи да спроводи своју политику, усваја законе, обезбеђује новац за владу и поставља кључне званичнике.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
То је један од разлога због којих су међуизбори често својеврсни референдум о актуелном председнику, чак и када његово име формално није на гласачком листићу.
Према Витмеру, излазност на међуизборима традиционално је знатно нижа него на председничким изборима. Док на председничким изборима гласа око 60 одсто бирача који имају право гласа, на међуизборима је историјски излазност била ближа 45 одсто. Управо због тога сваки глас може имати још већу тежину.
За Трампа је то посебно важно јер се његово име налази у самом центру републиканске кампање.
Његов наступ у Даласу показао је да републиканци не желе да међуизборе представе само као такмичење локалних кандидата за места у Конгресу. Трамп је покушао да их претвори у својеврсни референдум о његовој власти, досадашњим резултатима и будућности политичке агенде коју заступа.
– Такав приступ, међутим, носи и ризик. Кандидати којима предстоје неизвесне изборне трке морају да процене да ли им Трампова снажна подршка међу највернијим републиканским бирачима може обезбедити победу или би већа дистанца од председника могла да им донесе умерене и независне гласаче. Да та дилема није само теоријска показује и то што неки од кандидата који се боре за места у Конгресу нису присуствовали републиканској конвенцији у Даласу. Њихов изостанак показује да везивање за Трампа није за све кандидате једнозначна предност – оцењује Витмер.
ФОТО: Christian Offenberg/Alamy/ProfimediaШта би Трамп изгубио променом односа снага у Конгресу
Актуелне пројекције указују на могућност да демократе освоје Представнички дом, док је трка за Сенат неизвеснија. Управо се у ова два тела одлучује о већини закона и кључним политичким одлукама у САД. Представнички дом и Сенат заједно чине Конгрес, америчко законодавно тело, а контрола над оба дома, уз Белу кућу, републиканцима тренутно даје такозвану „троструку контролу“ и Трампу омогућава да знатно лакше спроводи своју политичку агенду.
Губитак једног или оба дома Конгреса зато би за Трампа представљао значајну политичку промену. Демократе би добиле могућност да блокирају део иницијатива републиканаца и спроводе политички притисак на Белу кућу.
Међутим, то не би аутоматски значило да би Трамп изгубио контролу над свим важним областима политике.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Анализа Четам хауса (Chatham House) указује управо на ту разлику. Чак и ако демократе освоје један или оба дома, њихова могућност да директно промене политику администрације била би ограничена. Председник и даље има значајна извршна овлашћења, нарочито у областима спољне политике, безбедности и примене постојећих закона.
Демократе би, с друге стране, добиле значајан утицај на законодавство. Контрола над Представничким домом могла би да блокира републиканске законске иницијативе, док би контрола над Сенатом отворила додатни простор за блокирање председничких именовања.
Посебно важна била би буџетска политика. Чак и ако демократе освоје само Представнички дом, Трампу би била потребна сарадња Конгреса за финансирање савезне владе и подизање горње границе федералног дуга. То би Конгресу дало један од ретких али изузетно снажних механизама за притисак на председника.
Потенцијална промена односа снага могла би да доведе и до нових конгресних истрага, укључујући оне које би се односиле на Трампове послове и рад његове администрације, као и на рат са Ираном.
Ипак, ни ту резултат није унапред одређен. Четам хаус упозорава да би демократе могле да се суоче са значајним препрекама у спровођењу истрага, јер је Трампова администрација развила снажније механизме за супротстављање конгресном надзору него што је то био случај током првог Трамповог мандата.
Могућност новог поступка за опозив председника такође би могла да се врати у центар америчке политике. Али иако би такав потез могао да мобилише демократске бираче, истовремено би носио ризик да буде протумачен као политичко претеривање.
ФОТО: RS/MPI/Capital pictures/ProfimediaИзбори који ће показати колика је Трампова политичка снага
Зато ће новембарски избори бити више од гласања за 435 чланова Представничког дома и део Сената. Они ће показати колико Трамп и даље може да рачуна на америчке бираче, али и колико ће простора имати да у преосталом делу мандата спроводи своју политику.
А обећање о 5.000 долара можда је најдиректнији пример начина на који је Трамп одлучио да води ову политичку битку. Изборе који формално нису његови покушава да претвори у гласање о себи, свом досадашњем учинку и способности да настави да спроводи своју агенду.
ФОТО: RONALDO SCHEMIDT/AFP/ProfimediaАко републиканци задрже већину у оба дома Конгреса, Трамп ће добити политички простор да настави са спровођењем своје агенде, али ће и даље морати да убеди Конгрес да „Трампову дивиденду“ претвори у закон и обезбеди новац за њену исплату. Ако демократе освоје један или оба дома, однос снага у Вашингтону значајно ће се променити. Трамп ће се тада суочити са Конгресом који може да успорава његове иницијативе, блокира део његових приоритета и појача политички притисак на Белу кућу.
Због тога ће међуизбори бити важан тест Трампове политичке снаге. Неће се мерити само успех Републиканске странке, већ и то да ли Трамп и даље има довољно утицаја да изборе који нису председнички претвори у гласање о сопственом мандату и будућности своје политичке агенде.
