Брзина ходања могла би да буде важније за дуговечност него достизање магичне границе од 10.000 корака дневно. Та бројка заправо потиче из маркетиншке кампање за јапански педометар „Манпо-Кеи“, чији назив у преводу значи „мерач 10.000 корака“. Иако је настала као маркетиншка порука, временом је постала широко прихваћено правило.
Ново истраживање, међутим, показује да није пресудан само број корака, већ и брзина ходања. Анализа података великог броја испитаника указује да убрзавање темпа може бити повезано са мањим ризиком од превремене смрти. Сличне налазе показала су и ранија истраживања на учесницима британске Биобанке, пише Nautilus.
Колико корака је заиста потребно?
Истраживачи физичке активности са Универзитета у Сиднеју пратили су број корака и брзину ходања код више од 100.000 средовечних одраслих особа укључених у британски програм Биобанке. Учесници су своју активност бележили седам узастопних дана, а њихово здравље праћено је око осам година.
ФОТО: Serenethos/ShuterstockИстраживачи су испитанике поделили у четири групе: оне који су правили мање од 5.000 корака дневно, затим оне са 5.000 до 7.500 корака, групу са 7.500 до 10.000 и, на крају, оне који су у просеку правили више од 10.000 корака.
Током периода праћења преминуло је готово 1.700 учесника, од којих је око 500 умрло од кардиоваскуларних болести.
Занимљиво је да су истраживачи пронашли више различитих комбинација броја корака и брзине ходања које су биле повезане са мањим ризиком од превремене смрти.
Брзина ходања прави разлику
Код људи који су правили мање од 5.000 корака дневно, ризик од смрти био је знатно мањи када су ходали бржим темпом – око 80 корака у минути.
У ствари, особе које су правиле мање корака, али су ходале брзо, имале су сличан ризик од превремене смрти као они који су правили између 5.000 и 7.500 корака, али су ходали спорије.
Према истраживачима, кључ би могао да буде у томе да се најмање пола сата дневно хода бржим темпом. Код људи који су правили мање од 7.500 корака дневно, ризик од смрти од било ког узрока постепено се смањивао са повећањем времена проведеног у брзом ходу.
Ранија истраживања такође су показала да је брзина ходања повезана са мањим ризиком од смртности, укључујући смртност од кардиоваскуларних и респираторних болести.
ФОТО: Lopolo/ShutterstockНајбољи резултат није изнад 10.000
А шта је са онима који праве више корака?
Испоставило се да су људи који су ходали између 7.500 и 10.000 корака дневно имали најповољније резултате. Код њих је ризик од превремене смрти био највише смањен, чак и у поређењу са људима који су правили више од 10.000 корака.
То указује на могућност да тело после одређеног нивоа активности остварује све мању додатну корист. Другим речима, више није увек и боље.
То, међутим, не значи да треба престати са кретањем када се достигне одређени број корака. Редовна физичка активност и даље има бројне здравствене користи, а истраживања показују да је већи број корака повезан са нижим ризиком од смртности и кардиоваскуларних обољења.
ФОТО: Aleksandra Suzi/ShutterstockМање бројања, више кретања
Резултати не значе да свако треба да достигне тачно 7.500, 10.000 или било који други број корака. Број корака може бити користан начин да се прати активност, али није једина мера физичке спремности.
Порука истраживача је једноставнија: ако већ идете у шетњу, покушајте повремено да убрзате. За особе које не могу да направе велики број корака током дана, чак и релативно кратки периоди бржег ходања могу бити значајни.
Истраживања на британској Биобанци показала су да је брз ход повезан са бољим преживљавањем чак и када се посматрају други животни стилови.
Зато, следећи пут када изађете у шетњу, можда није потребно да гледате само број на педометру. Уместо питања „Колико корака још морам да направим?“, корисније би било да се запитате: „Могу ли мало да убрзам?“
То би могао бити једноставан начин да свакодневно кретање учините интензивнијим, без потребе за компликованим тренингом или опседнутошћу бројком од 10.000 корака.
