Синдром сломљеног срца: Нови тест крви открива стање слично срчаном удару

Синдром сломљеног срца, познат и као Такотсубо синдром или стресна кардиомиопатија, једно је од необичнијих обољења срца јер по симптомима може готово у потпуности да личи на срчани удар. Научници су сада развили нови тест заснован на анализи крви који би могао да помогне лекарима да много раније препознају ово стање и код дела пацијената избегну непотребне инвазивне процедуре.

Назив „синдром сломљеног срца“ настао је зато што се стање често јавља после снажног емоционалног или физичког стреса – смрти блиске особе, тешког губитка, страха, несреће или другог великог животног потреса, пише Наутилус.

Пацијент може изненада да осети јак бол у грудима и отежано дисање, док електрокардиограм и вредности срчаних ензима могу да изгледају слично као код инфаркта. Међутим, за разлику од класичног срчаног удара, код Такотсубо синдрома обично не постоји запушење коронарне артерије.

Уместо тога долази до привременог поремећаја функције леве коморе срца. Управо зато лекарима у првим тренуцима може бити изузетно тешко да разликују ова два стања. Такотсубо синдром чини приближно један до четири одсто случајева код пацијената за које се сумња да имају акутни коронарни синдром.

Зашто је синдром сломљеног срца тешко открити

Да би се искључио класичан инфаркт, пацијенти често морају да прођу коронарну ангиографију, односно поступак у којем се катетер кроз крвне судове доводи до срца како би се проверило постоји ли запушење коронарних артерија.

Поред снимања срца, лекарима су важни и подаци о претходним емоционалним или физичким стресовима, психијатријским и неуролошким обољењима. Међутим, прикупљање такве анамнезе није увек једноставно у хитној служби, нарочито код пацијента који има симптоме могућег инфаркта.

ФОТО: Korawat photo shoot/Shutterstock

Због тога су научници покушали да пронађу објективне показатеље у крви који би могли да открију разлику.

Међународни тим истраживача, у којем су важну улогу имали научници са Универзитета у Цириху, анализирао је податке више од 3.600 пацијената са акутним коронарним синдромом или Такотсубо синдромом.

Уз помоћ машинског учења издвојили су комбинацију четири биомаркера и биолошког пола пацијента, на основу којих је направљен нови систем процене назван BioTAK.

BioTAK препознаје готово 90 одсто пацијената

Систем је најпре развијен на групи од 1.823 пацијента, а затим независно проверен на још 1.792 пацијента.

Резултати су показали да BioTAK може са високим степеном поузданости да разликује Такотсубо синдром од акутног коронарног синдрома. Када су коришћени унапред дефинисани прагови ризика, готово 90 одсто пацијената могло је да буде сврстано у групу са малом или великом вероватноћом Такотсубо синдрома пре инвазивне коронарне ангиографије.

– Наша студија показује да једноставна комбинација биомаркера из крви и биолошког пола може са изузетном прецизношћу да идентификује ове пацијенте чак и пре катетеризације срца – навео је један од аутора студије Флоријан Венцл са Универзитета у Цириху.

ФОТО: Shutterstock/superbeststock

Жене су посебно важан фактор у процени ризика. У обе групе испитаника огромна већина пацијената са Такотсубо синдромом биле су жене – више од 85 одсто, а стање се нарочито често јавља код жена после менопаузе.

Четири показатеља у крви откривају шта се дешава са срцем

BioTAK користи четири биолошка показатеља: NT-proBNP, PAM, sLOX-1 и LDL холестерол.

Посебно је занимљив протеин PAM – peptidylglycine α-amidating monooxygenase. Он учествује у активацији неуропептида повезаних са реакцијом организма на стрес, анксиозношћу, сужавањем крвних судова и функционисањем аутономног нервног система.

Ниво PAM био је виши код пацијената са Такотсубо синдромом, што додатно указује на важност такозване осе мозак–срце и на могућност да снажан стрес непосредно утиче на функцију срчаног мишића.

ФОТО: Shutterstock/AtlasStudio

Други важан биомаркер, sLOX-1, повезан је са нестабилношћу атеросклеротских наслага у крвним судовима. Његове вредности биле су знатно више код пацијената са акутним коронарним синдромом него код оних са синдромом сломљеног срца. То има смисла јер Такотсубо синдром, за разлику од типичног инфаркта, није првенствено последица пуцања атеросклеротског плака и зачепљења артерије.

Тест неће потпуно заменити катетеризацију

Истраживачи ипак наглашавају да BioTAK није замена за коронарну ангиографију у ситуацијама у којима је та процедура медицински неопходна.

– BioTAK није замена за катетеризацију срца када је она потребна. Међутим, могао би да помогне да се дијагностички поступци боље усмере и да се код одабраних пацијената избегну непотребни инвазивни тестови – објаснио је Кристијан Темплин са Универзитетског медицинског центра у Грајфсвалду.

Следећи корак биће провера како BioTAK функционише у свакодневној клиничкој пракси и да ли његова употреба заиста може да убрза дијагнозу и побољша лечење.

Нови тест је важан и због тога што не нуди само лакши начин за препознавање синдрома сломљеног срца. Биомаркери које су научници издвојили дају нове назнаке о самом механизму болести и показују колико су тесно повезани мозак, стрес, нервни систем и срце.

Тако би стање које је деценијама збуњивало лекаре могло да постане лакше препознатљиво – уз једноставну анализу крви која би лекарима већ у првим сатима могла да покаже да пред собом можда немају класичан инфаркт, већ заиста „сломљено срце“.