План америчке владе да милионе хектара морског дна у близини Маријанског рова понуди компанијама за истраживање и потенцијалну експлоатацију изазвао је оштро противљење власти америчких територија у Пацифику.
План долази у тренутку када администрација Доналда Трампа настоји да ојача позицију САД у трци са Кином за приступ критичним минералима, пише Гардијан.
Америчка Управа за морске минерале (MMA), агенција у оквиру Министарства унутрашњих послова, представила је предлог да се на аукцији понуде дозволе за истраживање око 28 милиона хектара морског дна у близини Северних Маријанских Острва и Гуама.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Дозволе би компанијама омогућиле истраживање морског дна, а потенцијално и експлоатацију налазишта критичних минерала, пре свега такозваних полиметалних нодула. Они садрже метале који се користе у производњи батерија, електронских уређаја и војне опреме.
Међутим, бројне организације за заштиту животне средине противе се дубокоморском рударству, упозоравајући да још нема довољно научних података о његовим дугорочним последицама по морске екосистеме.
Северна Маријанска Острва имају статус самоуправне заједнице у политичкој унији са САД, док је Гуам неинкорпорисана америчка територија.
Гувернер Северних Маријанских Острва Дејвид Апатанг поручио је да ће његова администрација предлогу Вашингтона приступити „са изузетним опрезом“. Иако признаје стратешки значај критичних минерала, Апатанг је нагласио да никакве активности, укључујући истраживања, не би смеле да почну без темељних научних студија, потпуне транспарентности и јасних гаранција за заштиту морских ресурса.
Он је најавио да ће власти у наредних 60 дана детаљно размотрити предложене услове како би биле заштићене животна средина и дугорочни интереси становништва Северних Маријанских Острва.
Из Управе за морске минерале раније је саопштено да је завршена процена утицаја предложених комерцијалних дозвола за критичне минерале у подручју Маријанских острва и да ће примедбе локалних власти бити узете у обзир.
Противљење је још снажније на Гуаму. Из кабинета гувернера саопштено је да локалне власти разумеју настојања Трампове администрације да ојача националну безбедност и обезбеди стратешке ресурсе, али истичу да национална безбедност не може подразумевати да становници Пацифика прихвате еколошке ризике пре него што њихове последице буду у потпуности истражене.
– Недвосмислено се противимо покушајима дубокоморског рударења у овом региону – поручио је заменик гувернера Гуама Џошуа Тенорио.
ФОТО: Компас/лустрацијаОн је изразио сумњу у уверавања америчких власти да само издавање дозвола не значи и непосредан почетак експлоатације, наводећи да се читав процес развија веома брзо и да локалне власти због тога не могу да се ослоне само на обећања Вашингтона.
Спор око Маријанских острва уследио је само неколико недеља након покретања сличног поступка за око 12,4 милиона хектара морског дна око Америчке Самое. Уговори би, према плану, могли да буду додељени у новембру.
Гувернер Америчке Самое Николау Пула такође се успротивио дубокоморском рударству, упозоравајући да би недовољно испитане методе експлоатације могле да угрозе индустрију туне, која има кључни значај за локалну економију.
Еколошке организације са Америчке Самое и Хаваја покренуле су 19. августа судски поступак против америчке владе са циљем да зауставе планирану аукцију дозвола за истраживање морског дна. Они тврде да савезне агенције нису на одговарајући начин процениле могуће последице експлоатације минерала по морски свет.
У тужби поднетој суду на Хавајима организације Fa’asao Ameika Samoa и Conservation Council for Hawaii упозориле су да машине које се користе за вађење минерала могу да униште готово сав живи свет на подручју којим пролазе. Посебан проблем представља подизање седимента са морског дна, јер би оно могло да ослободи токсичне материје, унесе их у ланац исхране и прекрије осетљиве екосистеме.
Еколози упозоравају да чак и сама истраживања могу да произведу изузетно јаку подводну буку, која може негативно да утиче на морске сисаре и друге животињске врсте.
Спор око експлоатације морског дна тако добија и шири геополитички значај. За Вашингтон су критични минерали важни због технолошке и војне конкуренције са Кином, док власти америчких пацифичких територија упозоравају да стратешка трка великих сила не сме да се води на штету њихове животне средине и локалних економија.
